Грб Зајечара има облик штита, састоји се од три целине, а усвојен је 2009. године

Зајечар
Детаљи
НосилацЗајечар
Усвојен2009.

Опис

уреди

Доња површина штита подељена је на две једнаке половине.[1] Са леве стране грба налази се стилизовани царски римски шлем са дугом перјаницом наранџасте боје, на црвеној подлози. Он симболизује царску палату и комплекс Фелиx Ромулиана, који је недвосмислено културни синоним за Зајечар, а такође је и симбол империје која је оставила највише трагова у савременој европској култури.

Са десне грба стране налази се фонтана наранџасте боје, такође на црвеној подлози, која оличава здравље и живот и упућује на континуитет кроз Гамзиград и Гамзиградску бању, као и Николичевску бању, истичући тако и ове препознатљиве симболе Зајечара.[1]

Горњи део штита састоји се од једне целине која у себи садржи више елемената.[1]

У средини грба је река плаве боје која симболизује Тимок, а са леве и десне стране зеленом бојом је апострофирана плодна долина Тимока. Лева и десна зелена површина се према горе завршавају са благим врховима, што симболизује два зајечарска брда Краљевицу и Бели Брег. Сам Тимок се кривудавим, природним линијама, у перспективи спаја са тврђавом, која је зелене боје и излазећим Сунцем наранџасте боје. Сунце представља симбол живота и просперитета, а као излазеће сунце и симбол истока.

Тврђава на грбу представља град Зајечар, у складу са хералдичком праксом. Кроз њу пролази Тимок, као што и пролази кроз Зајечар, и ту се симболично спаја са излазећим сунцем. Тврђава истовремено представља кулу, осматрачницу односно границу и поново град Зајечар као традиционални стожер на граници Србије са источним земљама.[1]

Подлога целог грба је плаве боје, са црвеном маргином, која симболизује крв знаних и незнаних хероја који су свој живот дали за Зајечар.

Референце

уреди
  1. ^ а б в г „Зајечар”. zastave-grbovi.com. Приступљено 7. 10. 2019. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди