Доксим Михаиловић
Доксим Михаиловић - Дебарац (20. фебруар 1883 — Младо Нагоричено, 24. октобар 1912) је био српски четнички војвода у Старој Србији и Македонији почетком 20. века.
Доксим Михаиловић | |
---|---|
Пуно име | Доксим Михиловић |
Датум рођења | 20. фебруар 1883. |
Место рођења | Галичник, Османско царство |
Датум смрти | 24. октобар 1912.29 год.) ( |
Место смрти | Младо Нагоричено, Османско царство |
Биографија
уредиДоксим Михаиловић Галичанац (још и Галичник, Крушевљанин), родио се у селу Галичник у 20. фебруара 1883. године. Завршио је основну школу у месту, а затим богословију у Призрену. Од 1904. године био је учитељ у родном Галичнику. Следеће 1905. постаје српски четнички војвода и учествује у борби на Челопеку, као део борбе за Македонију у оквиру српске акције у Македонији. Године 1907. одлази (по налогу српског конзула) у манастир Хиландар на Светој гори, где постаје настојник манастира. Као зналац грчког и турског језика извео је тамо одређену мисију. Затим добија службу директора српске школе у Ђевђелији.
Године 1910. почиње да се бави трговином и путује и тргује у Грчкој, Италији, Малти, Египту. По избијању Првог балканског рата враћа се у Србију, и уписује се у четнички одред војводе Војина Поповића Вука. Погинуо је другог дана Кумановске битке, 10. октобра 1912. године[1] код села Младо Нагоричано.[2] Био је то крвави окршај који су српски четници имали на вису Сртевици.[3] Леш Доксима Михаиловића је после битке био на 300 метара у турским редовима и далеко од било ког погинулог српског војника.[4][5][6]
Референце
уреди- ^ "Српски етнографски зборник", Београд 1925. године
- ^ "Време", Београд 1924. године
- ^ "Београдске општинске новине", Београд 1939. године
- ^ ^ Петар Митропан, Прилози за историју штампе у Старој Србији и Македонији 1871-1912, Скопље 1933, 55; Предраг Пејчић, Четнички покрет у Краљевини Србији, Крагујевац 2007, 137, 142-144;
- ^ Srpsko Nasledje Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012), Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ Народна енциклопедија српско хрватско словеначка, Београд 1929, бр. 2, 846.