Отворите главни мени

Галичник (мкд. Галичник) је насељено место у Северној Македонији, у западном делу државе. Галичник припада општини Маврово и Ростуша.

Галичник
мкд. Галичник
Galichnik-View-Northern-Slope.jpg
Поглед на Галичник
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаМаврово и Ростуша
Становништво
 — (2002)3
Географске карактеристике
Координате41°35′39″ СГШ; 20°39′12″ ИГД / 41.5942° СГШ; 20.6533° ИГД / 41.5942; 20.6533Координате: 41°35′39″ СГШ; 20°39′12″ ИГД / 41.5942° СГШ; 20.6533° ИГД / 41.5942; 20.6533
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1.400 м
Галичник на мапи Северне Македоније
Галичник
Галичник
Остали подаци
Поштански број1253
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаGV

Галичник је познат у Македонији као једно од средишта етно-туризма. Познато је по традиционалној и јавној летњој свадби "Галичка свадба" која се одржава сваке године на сеоску славу - Петровдан.

Садржај

ГеографијаУреди

Насеље Галичник је смештено у западном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Дебра, насеље је удаљено 33 km североисточно.

Галичник се налази у доњем делу историјске области Река. Насеље је положено високо, на западним висовима планине Бистра, док се даље ка западу тло стрмо спушта у уску долину реке Радике. Надморска висина насеља је приближно 1.400 метара.

Клима у насељу је планинска.

ИсторијаУреди

Некада је ово подручје било насељено од словенског племена Мијака.

Срби у ГаличникуУреди

У Галичнику је радио као архитекта 1875. године Ђорђе М. Пуљевски, који је објавио 1873. године књигу у Београду. Радило се од речнику: српско-албански, арбански-арнаутски, турски и грчки језик. Његови претплатници из Галичника, који су били код скупљача Серафима Јуруксака, мајстора терзије: Анђелко Стојановић млекаџија, Стеван Кости млекаџија, Трифун Стефановић, Кузман Тортески млекаџија за сина Божидара, Матеја Богдановић, и Ставре Петровић. Другу групу пренумераната окупио је Јован Пуљевски зографски мајстор: Милош Миленковић, Станоја Стојановић, Миленко Милић, Никола Боћиков, Алекса Видић и Сима Николић. Трећу групу је окупио зидарски мајстор Јован Андрејевић од Галичника: Нестор Јосифов и Мијајло Неаврамовски. Мајстор Јован Андрејевић из Галичника је финансирао штампање књиге.[1]

Крајем 19. века Галичник је био велико насеље, са приближно 1.500 становника.

У српској школи у месту је 1906. године прослављена школска слава Савиндан. Славски колач су резали месни парох поп Ђорђе Димитријевић и домаћин славе Ђенадије Бундоски. Заступник школског управитеља Тодор Павловић је беседио у школи.[2]

Умро је 1902. године у Галичнику Хаџи Ристо Николић Галчински у 70 години. Био је самоуки грађевинар који се од 1851. године бавио тим послом у Румунији, где је био цењен као "архитекта" иако нешколован. Био је 1870. године са својом породицом на "хаџилук" да посети Христво гроб у Јерусалиму. По повратку у завичај 1893. године, радио је на отварању српске основне школе у родном Галичнику. Такође је на месном гробљу подигао гробљанску капелу са великм костурницом, где су могли они за које није било места у гробљу, да се сахрањују. Син Никола је угледни трговац у месту почетком 20. века.[3]

СтановништвоУреди

По попису становништва из 2002. године Галичник је имао 3 становника.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци] (100%).

Већинска вероисповест у насељу је православље.

ПривредаУреди

Раније је привреда у Галичнику била везана за овчарство, док су многи људи ишли и у печалбу. Данас је Галичник само туристичко одредиште и бивши становници долазе у село за време лета.

ЛичностиУреди

Збирка сликаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ђорђе М. Пуљевски: "Речник од четири јазика", Београд 1873. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1902. године

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди