Википедија

Долина

За друге употребе, погледајте Долина (вишезначна одредница).

У геологији, долина је депресија са доминантом дужином у једном правцу, у односу на остале. Представља ерозиони облик који се јавља у неколико геоморфолошких процеса. Веома дубоке речне долине називају се кањони и клисуре. Долине могу имати два основна облика, U-облик и V-облик. Највећи број долина припада једном од ова два основна типа, или неком типу њихове комбинације.[1]

Калчаки долина у Аргентини
Долина Ромсдален у Западној Норвешкој.

Речна долина

уреди

Долина, формирана сталним линијским током, односно речна долина, обично има V-облик. Тачан облик зависи од карактеристика тока који тече долином. Реке са стрмим градијентима, као што је то случај у планинским подручјима, формирају стрме стране и уско дно. Плиће реке могу формирати блаже долине, али у најнижим деловима реке, где она достиже своју ерозиону базу, почиње да таложи седименте, па дно долине постаје заравњено.

Ледничка долина

уреди
Главни чланак: Глацијални процес
 
Долина U-облика, настала радом ледника, Јута, САД

Долина коју формира ледник, односно валов, обично има U-облик. Долина постаје видљива тек након повлачења ледника који је формира. Када се ледник повуче, или се отопи, на дну долине остаје материјал који је транспортован испод или унутар тела ледника. Облик долине не одређује нагиб подлоге, већ количина леда у леднику, односно, величина ледника. Ледници који се континуирано крећу, поготово у току леденог доба, обично формирају велике долине.[2][3][4][5]

Примери долина са U-обликом пронађени су на скоро свакој планини која је била изложена глацијацији, обично током плеистоцена. Скорашње долине U-облика су пре глацијације биле долине V-облика. Ледници су их продубљивали и проширивали, мењајући тако и њихов облик. Ово се дешавало током ледничке ерозије, непосредне или посредне, што је резултовало великом количином стенског материјала (глацијалним тилом), који је транспортовао ледник. Овај материјал таложен је на дну ледничке долине. Након топљења ледника, остала је долина веома стрмих страна и широког, заравњеног дна. Овом долином затим почиње да тече реке, међутим много мања у односу на ону која би формирала долину тих димензија.

Прелазне форме и долинска рамена

уреди

У зависности од топографије, типа стена и климе, постоји много прелазних типова између долина U-облика и V-облика, а постоје и заравњене долине. Њихово дно може бити широко или уско, али једна од карактеристика је и тип долинског рамена. Што је планинска долина шира, то ће њена долинска рамена, у највећем броју случајева, бити лоцирана ниже. Важан изузетак су кањони, где су долинска рамена лоцирана скоро на врху долине.

Висеће долине

уреди
 
Висећа долина, ушће реке Пливе у Врбас, код Јајца

Висећа долина је долина притоке неке реке, чије је дно на много вишем нивоу у односу на дно долине реке у коју се притока улива.[6] Обично имају U-облик, када се мањи ледник спајао са већим ледником. Главни ледник формира дубоку долину U-облика, са готово вертикалним долинским странама, док мањи ледник формира плићу долину U-облика. Пошто су површи ледника у почетку на истом нивоу, због тога делује да плића долина „виси“ изнад долине главног ледника.[7] На крају висеће долине се обично формирају водопади. Висећа долина је долина која се завршава на врху стрмог одсека.[8]

Тектонске долине

уреди

Тектонске долине су удубљења у Земљиној кори, обично издужена у једном правцу, која настају дејством едногених сила, а касније бивају обликоване неким геоморфолошким процесом. Тектонске долине настају тако што се део Земљине коре спусти дуж система паралелних или субпаралелних раседа. Тако настала долина назива се тектонски ров. Тектонски ровови представљају предиспозицију за развој линијског речног тока. Велике реке су обично контролисане раседима, и теку по тектонском рову (нпр. Велика Морава, у Србији). Такође, крашко поље представља тектонску долину обликовану крашким процесом.

Тунелске долине

уреди
Главни чланак: Тунелска долина

Тунелска долина је велика, дуга долина облика слова „U” оригинално просечена под глечерским ледом у близини маргине континенталних ледених плоча, као што су оне које сада покривају Антарктик, а некад су покривале порције свих континената током ледених доба.[9]

Тунелска долина може да буде до 100 km (62 mi) дуга, 4 km (2,5 mi) широка, и 400 m (1.300 ft) дубока (њена дубина може да варира по њеној дужини).

Тунелске долине су формиране субглацијалном воденом ерозијом. Оне су служиле као субглацијални дренажни путеви који су носили велике количине растопљене воде. Њихови попречни пресеци показују стрме бокове сличне фјордским зидовима, а њихова равна дна типична су за субглацијалну ледену ерозију.[10]

Ванземаљске долине

уреди

Бројне издужене депресије су идентификоване на површини Марса, Венере, Месеца[11] и других планета и њихових сателита и познате су као долине (једнина: 'vallis'). Дубље долине са стрмијим странама (слично кањонима) на неким од ових тела познате су као чазме (једнина: 'чазма'). Дугачка уска удубљења се називају браздама.[12][13]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Valleys on National Geographic
  2. ^ J. Severinghaus; E. Brook (1999). „Abrupt Climate Change at the End of the Last Glacial Period Inferred from Trapped Air in Polar Ice”. Science. 286 (5441): 930—4. PMID 10542141. doi:10.1126/science.286.5441.930. 
  3. ^ Bralower, T.J.; Premoli Silva, I.; Malone, M.J. (2006). Bralower, T.J; Premoli Silva, I; Malone, M.J, ур. „Leg 198 Synthesis : A Remarkable 120-m.y. Record of Climate and Oceanography from Shatsky Rise, Northwest Pacific Ocean”. Proceedings of the Ocean Drilling Program. Initial Reports. Proceedings of the Ocean Drilling Program. Proceedings of the Ocean drilling program. 198: 47. ISSN 1096-2158. doi:10.2973/odp.proc.ir.198.2002. Приступљено 9. 4. 2014. 
  4. ^ Christopher M. Fedo; Grant M. Young; H. Wayne Nesbitt (1997). „Paleoclimatic control on the composition of the Paleoproterozoic Serpent Formation, Huronian Supergroup, Canada: a greenhouse to icehouse transition”. Precambrian Research. Elsevier. 86 (3–4): 201. Bibcode:1997PreR...86..201F. doi:10.1016/S0301-9268(97)00049-1. 
  5. ^ Miriam E. Katz; Kenneth G. Miller; James D. Wright; Bridget S. Wade; James V. Browning; Benjamin S. Cramer; Yair Rosenthal (2008). „Stepwise transition from the Eocene greenhouse to the Oligocene icehouse”. Nature Geoscience. Nature. 1 (5): 329. Bibcode:2008NatGe...1..329K. doi:10.1038/ngeo179. 
  6. ^ „Glossary of Glacier Terminology”. U.S. Geological Survey. 28. 5. 2004. Приступљено 2007-05-24. 
  7. ^ „Illustrated Glossary of Alpine Glacial Landforms - Hanging Valley”. .uwsp.edu. Архивирано из оригинала 09. 06. 2011. г. Приступљено 2011-10-03. 
  8. ^ Nesje, A., & Whillans, I. M. (1994). Erosion of Sognefjord, Norway. Geomorphology, 9(1), 33-45.
  9. ^ Jørgensen, Flemming; Peter B.E. Sandersen (јун 2006). „Buried and open tunnel valleys in Denmark—erosion beneath multiple ice sheets”. Quaternary Science Reviews. 25 (11–12): 1339—1363. Bibcode:2006QSRv...25.1339J. doi:10.1016/j.quascirev.2005.11.006. 
  10. ^ Durst Stucki, Mirjam; Regina Reber; Fritz Schlunegger (јун 2010). „Subglacial tunnel valleys in the Alpine foreland: an example from Bern, Switzerland” (PDF). Swiss Journal of Geosciences. Springer (Online First). 103 (3): 363—374. S2CID 56350283. doi:10.1007/s00015-010-0042-0. 
  11. ^ Hurwitz, D.M.; Head, J.W.; Kring, D.A. (2019). „Atlas of Lunar Sinuous Rilles”. Lunar and Planetary Institute. Приступљено 20. 7. 2021. 
  12. ^ „Gazetteer of Planetary Nomenclature, feature types”. International Astronomical Union. Приступљено 20. 12. 2020. 
  13. ^ „Gazetteer of Planetary Nomenclature, Welcome”. International Astronomical Union. Приступљено 20. 12. 2020. 

Литература

уреди
  • Анђелић М. Геоморфологија. Војногеографски институт, Београд, 1990.
  • Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. Геоморфологија. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
  • Петровић Д. Геоморфологија. Грађевинска књига, Београд, 1977.
  • Пешић Л. Општа геологија — Егзодинамика. Рударско-геолошки факултет, Београд, 2001.
  • Fritz Machatschek; Hans Graul; Carl Rathjens (1973). Geomorphologie. Stuttgart: Teubner. ISBN 3-519-13400-4. 
  • Herbert Louis; Klaus Fischer (1979). Allgemeine Geomorphologie. Berlin / New York NY: de Gruyter. ISBN 3-11-007103-7. 
  • Wolfgang Panzer (2003). Geomorphologie – Die Formen der Erdoberfläche. Braunschweig: Westermann. ISBN 978-3-14-160294-4. 
  • Berthold Bauer; Hans Fischer (2002). Exogene Morphodynamik: Abtragung – Verwitterung – Tal- und Flächenbildung (Geomorphologie in Stichworten, Band 2 изд.). Stuttgart: Herbert Wilhelmy. ISBN 3-443-03113-7. 
  • Armstrong, Howard A.; Geoffrey D. Abbottb; Brian R. Turnera; Issa M. Makhloufc; Aminu Bayawa Muhammadb; Nikolai Pedentchoukd; Henning Peterse (15. 3. 2009). „Black shale deposition in an Upper Ordovician–Silurian permanently stratified, peri-glacial basin, southern Jordan”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. Copyright © 2008 Elsevier B.V. 273 (3–4): 368—377. Bibcode:2009PPP...273..368A. doi:10.1016/j.palaeo.2008.05.005. 
  • Smellie, John L.; J.S. Johnson; W.C. McIntosh; R. Esser; M.T. Gudmundsson; M.J. Hambrey; B. van Wyk de Vries (7. 4. 2008). „Six million years of glacial history recorded in volcanic lithofacies of the James Ross Island Volcanic Group, Antarctic Peninsula”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 260 (1–2): 122—148. Bibcode:2008PPP...260..122S. doi:10.1016/j.palaeo.2007.08.011. 
  • Kozlowski, Andrew L.; Alan E. Kehew; Brian C. Bird (новембар 2005). „Outburst flood origin of the Central Kalamazoo River Valley, Michigan, USA”. Quaternary Science Reviews. Published by Elsevier Ltd. 24 (22): 2354—2374. Bibcode:2005QSRv...24.2354K. doi:10.1016/j.quascirev.2005.03.016. 
  • Fisher, Timothy G.; Harry M. Jol; Amber M. Boudreau (новембар 2005). „Saginaw Lobe tunnel channels (Laurentide Ice Sheet) and their significance in south-central Michigan, U.S”. Quaternary Science Reviews. 24 (22): 2375—2391. Bibcode:2005QSRv...24.2375F. doi:10.1016/j.quascirev.2004.11.019. 
  • Boulton, G.A.; R.C.A. Hindmarsh (27. 1. 1987). „Sediment deformation beneath glaciers; rheology and geological consequences”. Journal of Geophysical Research. American Geophysical Union. 92 (B2): 9059—9082. Bibcode:1987JGR....92.9059B. doi:10.1029/JB092iB09p09059. 
  • Wingham, Duncan J.; Martin J. Siegert; Andrew Shepherd; Alan S. Muir (20. 4. 2006). „Rapid discharge connects Antarctic subglacial lakes”. Nature. 440 (7087): 1033—1036. Bibcode:2006Natur.440.1033W. PMID 16625193. S2CID 4342795. doi:10.1038/nature04660. 
  • Carter, Sasha P.; Donald D. Blankenship; Duncan A. Young; Matthew E. Peters; John W. Holt; Martin J. Siegert (15. 6. 2009). „Dynamic distributed drainage implied by the flow evolution of the 1996–1998 Adventure Trench subglacial lake discharge”. Earth and Planetary Science Letters. Copyright © 2009 Elsevier B.V. 283 (1–4): 24—37. Bibcode:2009E&PSL.283...24C. doi:10.1016/j.epsl.2009.03.019. 
  • Eyles, Nick K (1. 8. 2006). „The role of meltwater in glacial processes”. Sedimentary Geology. 190 (1–4): 257—268. Bibcode:2006SedG..190..257E. doi:10.1016/j.sedgeo.2006.05.018. 
  • Shaw, J; A. Pugin; R.R. Young (15. 12. 2008). „A meltwater origin for Antarctic shelf bedforms with special attention to megalineations”. Geomorphology. 102 (3–4): 364—375. Bibcode:2008Geomo.102..364S. doi:10.1016/j.geomorph.2008.04.005. 
  • Piotrowski, Jan A. (1997). „Subglacial hydrology in north-western Germany during the last glaciation: groundwater flow, tunnel valleys and hydrological cycles”. Quaternary Science Reviews. 16 (2): 169—185. Bibcode:1997QSRv...16..169P. doi:10.1016/S0277-3791(96)00046-7. 
  • Le Heron, Daniel Paul; Jonathan Craig; James L. Etienne (април 2009). „Ancient glaciations and hydrocarbon accumulations in North Africa and the Middle East”. Earth-Science Reviews. © 2009 Elsevier B.V. 93 (3–4): 47—76. Bibcode:2009ESRv...93...47L. doi:10.1016/j.earscirev.2009.02.001. 

Спољашње везе

уреди
 
Долина на Викимедијиној остави.

Ванземаљске долине

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Долина&oldid=27555736”