Дукат равнице
Дукат равнице (о Буњевцима и Шокцима Сомбора и околице) је стручна монографија аутора Марије Шеремешић и Антоније Чота, објављена 2003. године у издању ХКУД "Владимир Назор" из Сомбора.[1]
| Дукат равнице | |
|---|---|
| Аутор | Марија Шеремешић |
| Земља | Република Србија |
| Језик | Хрватски |
| Жанр / врста дела | стручна монографија |
| Издавање | |
| Издавач | ХКУД "Владимир Назор" из Сомбора |
| Датум | 2003. |
О ауторима
уреди- Марија Шеремешић (Сомбор, 1948) је просветни радник у пензији. Врло је активна у Хрватском културно умјетничком друштву "Владимир Назор" у Сомбору; чланица је управе, председница Драмске и Литерарне секције, организатор је низ различитих приредби и манифестација у култури.[2]
- Антонија Чота (Београд, 1961 – 2014), хрватски културни радник из Војводине, политички и позоришни радник, публицистица, судски тумач за хрватски језик.[3]
О књизи
уредиКњига је приказ културе Буњеваца, Шокаца и Хрвата на подручју Сомбора и околине; Бачког Брега, Бачког Моноштора, Сонте, Вајске и Плавне.[4]
Књига текстовима и бројним фотографијама представља народну културну баштину Хрвата из Сомбора и околине који у Сомбору живе стољећима, а у књизи је култура Буњеваца и Шокаца представљена њиховим обичајима, песмама, плесовима и ношњама.[4][5]
Књигу Дукат равнице чине два дела две ауторке. Први део књиге под називом Дукат равнице: Буњевци Сомбора и околице је рад Антоније Чота и посвећен је буњевачким Хрватима. Други део књиге под називом Дукат равнице: о хрватима и Шокцима је рад Марије Шеремешић и доноси текстове о скупини народа, звана Шокци.[4][5]
| „ | ја још увек шокачки диваним, и тражим прилику кад год могу;[4] |
” |
Садржај
уредиДео књиге Дукат равнице: Буњевци Сомбора и околице садржи следеће одељке:[4]
- Буњевачки трагови у том Сомбору
- Буњевци о буњевцима за Буњевце
- Капт па на пут
- Хеј салаши сомборски
- Значај салаша некада и сада
- Живот на салашу
- Буњевачка газдарица
- Чиста соба
- Посуђе и прибор за јело
- Одржавање хигијене рубља
- Ткање, везови и шлингање
- Одијевање и ношња
- Женска ношња
- Буњевачки повежај
- Вијенац буњевачке дјевојке
- Мушка ношња
- Женска ношња
- Народна вјеровања
- Игре, плесови и обичаји сомборских Буњеваца
- Свадба и свадбени обичаји
- Оправа буњевачке удаваче
- Старе буњевачке народне пјесме
- Вјера у Буњеваца и сакрални предмети
- Грађански живот
- Речник мање познатих ријечи након поглавља
Део књиге Дукат равнице: о Хрватима Шокцима садржи следеће одељке:[4]
- Намјесто увода
- Насељавање Бачке
- Икавица
- Куће, занимања и употребни предмети
- Обичаји
- Бачки Моноштор
- Заљубњено прољеће Стипана Бешлина
- Антун Ковач
- "Моје мало мисто"
- "Шокачки дивани"
- Шокачка народна ношња
- "Краљице"
- "Штовање Госпе фатимске"
- Како смо обиљежили завјетни дан
- "Шокац грди свога коња"
- КУДХ "Бодрог" Бачки Моноштор
- Бачки Брег
- Поезија Анте Јакшића
- "Шокачка писма"
- КПД Силвије "Страхимир Крањчевић"
- Иван Ковач
- Тко је био Мика Ивошев
- "Мој дадастари"
- Бршанчево у Берегу
- "Ој Берегу, село моје драго"
- Сонта
- Старо сеоско домаћинство
- Шокачка кућа
- Предмети
- Сонћанска народна ношња
- Гржђе бал у Сонти
- "Шокадија"
- Јосип Јоле Ђанић, "Село моје"
- "Кад спокојно затворим очи"
- За крај
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Dukat ravnice”. plus.cobiss.net. Приступљено 26. 9. 2023.
- ^ „Marija Šeremešić - Put”. hrvatskarijec.rs. Архивирано из оригинала Проверите вредност параметра
|url=(помоћ) 28. 10. 2008. г. - ^ „In memoriam: Antonia Čota Rekettye”. soinfo.org. Приступљено 26. 9. 2023.
- ^ а б в г д ђ Čota, Antonija; Marija, Šeremešić (2003). Dukat ravnice. Sombor: HKUD "Vladimir Nazor". стр. 5—6, 112, 129, 215—216.
- ^ а б „Snaga tradicionalne kulture”. hrvatskarijec.rs. Приступљено 23. 5. 2024.
