Отворите главни мени
грофовски дворац породице сечењи
грофовски дворац породице Сечењи
гроф Емил Сечењи (1865-1932)
барон Деже Громон (1838–1912)
барон Деже Громон (1838-1912)

[1]Вајска[2] је насеље у Србији у општини Бач у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2834 становника.

Вајска
Vajska, Catholic Church.jpg
Католичка црква у Вајски
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБач
Становништво
 — 2011.Пад 2834
 — густина36/км2
Географске карактеристике
Координате45°24′23″ СГШ; 19°06′26″ ИГД / 45.4065° СГШ; 19.107166° ИГД / 45.4065; 19.107166Координате: 45°24′23″ СГШ; 19°06′26″ ИГД / 45.4065° СГШ; 19.107166° ИГД / 45.4065; 19.107166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина89 м
Површина88,7 км2
Вајска на мапи Србије
Вајска
Вајска
Вајска на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21426
Позивни број021
Регистарска ознакаNS
баронски грб породице Громон

ИсторијаУреди

[3]У давним временима на подручју Вајске пронађено је велико насеље Келта, о чему сведочи велико келтско гробље. Након Келта, Визиготи долазе на ово подручје у првом веку нове ере. Хуни су прошли овим путем у 3. веку, 375. године су забележени пролази Германа, Словена и Авара. Од тада на овим просторима долазе Словени. Долазак Мађара у Панонску низију доживио се врло брзо, већ у 9. веку. Мађари су заузели ово место. Упад Татара није заобишао ни Вајску. Још у 14. веку се Вајска спомиње као словенско насеље у пописима бачког деканата. Од 1716. Вајском управљају фрањевци из Бача. Од 1788. воде се црквене матице. Године 1840. благосиља се темељац за вајштанску цркву светог Јурја, која ће бити саграђена 1842. Фрањевци су били први утемељивачи школства и покренули су школу која је деловала у старом жупном двору. Некада је у селу постојало предузеће ДП Лабудњача, које је приватизовано 2006. године. Данас постоји неколико продавница, ватрогасна дом, амбуланта, апотека, основна школа и многа удружења и друштва као што су ловачко друштво, удружење рибара, удружење жена.


• племићка породица Громон

[4]Након исплате  од 40.000 форинти, цар Франц И  је одобрио 24. априла 1807. Сигмунду Громону ( Nobilis Sigismundo Gromann )

властелински посед у селу Вајска и Бођани, као и право да он и његови наследници   убудеће додају свом племићком имену атрибут "од Вајске и Бођана “ (de Vaiszka et Bogyan).Сигмунд Громон из Вајске умро је у Сомбору 13. маја 1810. године, у 73. години, и сахрањен је у крипти цркве Свете Тројице.Године 1826. његови наследници су имали 15.120 хектара земље и били су међу најимућнијим земљопосдницима на подручју Бачко-Бодрошке жупаније.На државној листи мађарских племића у Вајској 1841. године забиљежен је само Морис Громан, а затим написан као Громон (1807-1847) а његов син Деже (1838-1912) био је, између 1876. и 1880., жупан Бачко-бодрошка жупанија у Сомбору.Године 1903. произведен је у Ред мађарских баруна,а по њему се до 1918. године звала  и једна Сомборска улица која је на јужној страни градске већнице  спајала Главну улицу са Тргом Свете Тројице. [5]      

ДемографијаУреди

У насељу Вајска живи 2393 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (36,4 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 1096 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[6]
Година Становника
1948. 4.305
1953. 4.341
1961. 4.355
1971. 3.798
1981. 3.448
1991. 3.272 3.147
2002. 3.169 3.253
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
1.319 41,62 %
Румуни
  
569 17,95 %
Хрвати
  
353 11,13 %
Мађари
  
341 10,76 %
Југословени
  
207 6,53 %
Роми
  
42 1,32 %
Словаци
  
33 1,04 %
Украјинци
  
19 0,59 %
Немци
  
18 0,56 %
Црногорци
  
11 0,34 %
Муслимани
  
10 0,31 %
Руси
  
4 0,12 %
Русини
  
3 0,09 %
Македонци
  
3 0,09 %
Словенци
  
2 0,06 %
Чеси
  
1 0,03 %
Бошњаци
  
1 0,03 %
непознато
  
58 1,83 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља


Познати становнициУреди

 
грб племићке породице Громон
  • барон Деже Громон (1838-1912), мађарски политичар, државни секретар за безбедност , посланик, жупан Бачко- бодрошке жупаније
  • жупник Антун Сорг (u.1926)
  • гроф Емил Сечењи (1865-1932), члан Мађарске академије наука ,политичар
  • Звонко Ивезић (1949-2016), фудбалер
  • Здравко Вуковић (1924-2005), генерални директор Радио-телевизије Београд, министар образовања Србије, директор Института за уџбенике и наставна средства

РеференцеУреди

  1. ^ zechenyl, emil. „grof-szechenyi-emil”. ovarigazdasz.hu. 
  2. ^ Stepanović, Milan (2018). PLEMIĆKE PORODICE U SOMBORU DO KRAJA XVIII VEKA. Sombor. стр. 103,104,105. 
  3. ^ Ćurčić, Slobodan (1996). Broj stanovnika Vojvodine. Novi Sad. 
  4. ^ Milošev, Žarko (1998). Mostonga i vode Zapadne Bačke. Novi sad. 
  5. ^ Milošev, Žarko (1998). Mostonga i vode zapadne bačke. Novi sad. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди