Бач
Бач је градско насеље и седиште истоимене општине у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 5399 становника. Регија Бачка је добила име по овом граду.
| Бач | |
|---|---|
 Православна црква у малом Бачу | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Бач |
| Становништво | |
| — 2011. |  5.399 |
| — густина | 48,8/км2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45°23′29″ СГШ; 19°14′12″ ИГД / 45.39135° СГШ; 19.23680° ИГДКоординате: 45°23′29″ СГШ; 19°14′12″ ИГД / 45.39135° СГШ; 19.23680° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Ндм. висина | 92 м |
| Површина | 110,6 км2 |
.svg)  Бач Бач на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21420 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
Бач је удаљен 22 km од Бачке Паланке, 62 km од Новог Сада, 120 km од Суботице и 140 km од Београда.
НазивиУреди
Бач је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Bács, нем. Batsch, свк. Báč, лат. Bach.
ИсторијаУреди
Историја Бача почиње још у бронзано доба. У Будимпешти се чува мач из тог периода који је нађен у околини данашњег Бача. Ископине код данашњег Бача из римског периода показују да је ту некада била већа римска насеобина, која је страдала услед насртаја Варвара.
Древни град је дао име целој регији Бачка. Први трагови у писаним изворима о Бачу и подручју око њега потичу још из периода Јустинијана, када господар Цариграда и цар Источног римског царства помиње Бач у свом писму 535. године.
Бач је према неким летописима био и Аварска тврђава (873. године). Реч Бач то управо и значи. У прелазу првог миленијума у други, Бач је већ био изграђен и утврђен град. За време Арпадовића Бач постаје не само црквено седиште надбискупије већ и краљевски град у који долазе племићи и владари на договоре, зборове и скупштине.
У 12. веку Бач бележи велики успон. У том периоду се први пут у писаним изворима помиње моћна тврђава.
У 14. веку су забележени све чешћи упади Турака. Многи походи на Турке су кретали из Бача. У време Мохачке битке и Бач је дао своју коњицу. Међутим, продор Турака није заустављен па Бач, почетком 15. века, након Мохачке битке и пада Београда, бива освојен. Тврђаву Бач је тада доста дуго и успешно бранио српски деспот Стеван Бериславић.
Бач је имао више становништва, занатлија и разних занимања него заједно Сомбор, Суботица, Апатин и Бечеј. Међутим, после Ракоцијеве буне и рушења тврђаве, Бач почиње да губи значај на овом подручју.
У центру Бача, у кући породице Гебауер отворена је прва апотека у Војводини (19. век). Комплетно је очуван улаз са излогом и степениште некадашње апотеке. Такође, за време крсташких ратова у оквиру данашњег фрањевачког самостана била је установљена болница за коју се претпоставља да је била прва у овом делу Европе.
ДемографијаУреди
Етнички састав 1910 [1]Уреди
| Немци | Шокци | Мађари | Јевреји | Срби |
|---|---|---|---|---|
| 1888 | 1238 | 719 | 30 | 26 |
ДемографијаУреди
У насељу Бач живи 4883 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,8 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 2103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је благи пораст у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 6 | 5 | ||
| 80+ | 32 | 65 | ||
| 75—79 | 51 | 109 | ||
| 70—74 | 142 | 187 | ||
| 65—69 | 156 | 221 | ||
| 60—64 | 191 | 200 | ||
| 55—59 | 130 | 160 | ||
| 50—54 | 232 | 197 | ||
| 45—49 | 293 | 243 | ||
| 40—44 | 239 | 250 | ||
| 35—39 | 215 | 205 | ||
| 30—34 | 159 | 185 | ||
| 25—29 | 203 | 196 | ||
| 20—24 | 225 | 215 | ||
| 15—19 | 226 | 223 | ||
| 10—14 | 193 | 167 | ||
| 5—9 | 157 | 170 | ||
| 0—4 | 119 | 120 | ||
| Просек : | 38,8 | 41,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.500 | 820 | 1.477 | 122 | 80 | 1 |
| Женски | 2.661 | 566 | 1.488 | 492 | 112 | 3 |
| УКУПНО | 5.161 | 1.386 | 2.965 | 614 | 192 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.196 | 294 | 8 | 0 | 420 |
| Женски | 834 | 95 | 2 | 0 | 151 |
| УКУПНО | 2.030 | 389 | 10 | 0 | 571 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 38 | 57 | 148 | 19 | 49 |
| Женски | 9 | 4 | 328 | 21 | 21 |
| УКУПНО | 47 | 61 | 476 | 40 | 70 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 6 | 13 | 66 | 13 | 22 |
| Женски | 18 | 10 | 39 | 53 | 54 |
| УКУПНО | 24 | 23 | 105 | 66 | 76 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 16 | 0 | 0 | 27 | |
| Женски | 15 | 0 | 0 | 14 | |
| УКУПНО | 31 | 0 | 0 | 41 | |
Фото албумУреди
Бачка тврђава
Фрањевачки самостан
Католичка црква у Бачу
Православна црква у Малом Бачу
_2.JPG)
.jpg)
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, pp. 111.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
ЛитератураУреди
- Поповић, Душан Ј. (1952). Срби у Бачкој до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска.
