Бач

град у Србији

Бач је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јужнобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 4.405 становника. Регија Бачка је добила име по овом граду. Бач је удаљен 22 km од Бачке Паланке, 62 km од Новог Сада, 120 km од Суботице и 140 km од Београда.

Бач
Бач
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБач
Становништво
 — 2022.Пад 4.405
 — густина48,8/km2
Географске карактеристике
Координате45° 23′ 30″ С; 19° 14′ 13″ И / 45.39155° С; 19.23682° И / 45.39155; 19.23682
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина92 m
Површина110,6 km2
Бач на карти Србије
Бач
Бач
Бач на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21420
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Називи

уреди

Бач је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Bács, нем. Batsch, слч. Báč, лат. Bach.

Историја

уреди
 
Грб Бача из 1880. године

Историја Бача почиње још у бронзано доба. У Будимпешти се чува мач из тог периода који је нађен у околини данашњег Бача. Ископине код данашњег Бача из римског периода показују да је ту некада била већа римска насеобина, која је страдала услед насртаја Варвара.

Древни град је дао име целој регији Бачка. Први трагови у писаним изворима о Бачу и подручју око њега потичу још из периода Јустинијана, када господар Цариграда и цар Источног римског царства помиње Бач у свом писму 535. године.

Бач је према неким летописима био и Аварска тврђава (873. године). Реч Бач то управо и значи. У прелазу првог миленијума у други, Бач је већ био изграђен и утврђен град. За време Арпадовића Бач постаје не само црквено седиште надбискупије већ и краљевски град у који долазе племићи и владари на договоре, зборове и скупштине.

У 12. веку Бач бележи велики успон. У том периоду се први пут у писаним изворима помиње моћна тврђава.

У 14. веку су забележени све чешћи упади Турака. Многи походи на Турке су кретали из Бача. У време Мохачке битке и Бач је дао своју коњицу. Међутим, продор Турака није заустављен па Бач, почетком 16. века, након Мохачке битке и пада Београда, бива освојен. Тврђаву Бач је тада доста дуго и успешно бранио српски деспот Стеван Бериславић.

Бач је имао више становништва, занатлија и разних занимања него заједно Сомбор, Суботица, Апатин и Бечеј. Међутим, после Ракоцијеве буне и рушења тврђаве, Бач почиње да губи значај на овом подручју.

У центру Бача, у кући породице Гебауер отворена је прва апотека у Војводини (19. век). Комплетно је очуван улаз са излогом и степениште некадашње апотеке. Такође, за време крсташких ратова у оквиру данашњег фрањевачког самостана била је установљена болница за коју се претпоставља да је била прва у овом делу Европе.

 
Зграда општина

Становништво

уреди

Етнички састав 1910.[1]

уреди
Немци Шокци Мађари Јевреји Срби
1888 1238 719 30 26

Демографија

уреди

У насељу Бач живи 4883 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,8 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 2103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је благи пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 5.158
1953. 6.094
1961. 6.321
1971. 5.916
1981. 5.994
1991. 6.046 5.838
2002. 6.087 6.331
2011. 5.399
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
3.852 71,34%
Хрвати
  
413 7,65%
Мађари
  
399 7,39%
Словаци
  
127 2,35%
Роми
  
57 1,05%
Југословени
  
41 0,76%
Немци
  
31 0,57%
Црногорци
  
23 0,42%
Муслимани
  
17 0,31%
Украјинци
  
9 0,16%
Буњевци
  
4 0,07%
Русини
  
4 0,07%
Македонци
  
2 0,03%
Руси
  
2 0,03%
Словенци
  
2 0,03%
Бошњаци
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
остали
  
48 0,89%
Регионална припадност
  
68 1,26%
неизјашњени
  
283 5,24%
непознато
  
15 0,27%
укупно: 5.399
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.208 1.552 1.777 1.769 1.977 2.068 2.103


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 427 530 391 488 167 72 20 6 2 0 2,89
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.500 820 1.477 122 80 1
Женски 2.661 566 1.488 492 112 3
УКУПНО 5.161 1.386 2.965 614 192 4
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.196 294 8 0 420
Женски 834 95 2 0 151
Укупно 2.030 389 10 0 571
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 38 57 148 19 49
Женски 9 4 328 21 21
Укупно 47 61 476 40 70
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 6 13 66 13 22
Женски 18 10 39 53 54
Укупно 24 23 105 66 76
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 16 0 0 27
Женски 15 0 0 14
Укупно 31 0 0 41

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 111
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди