Едвард Риђ-Шмигли

Едвард Риђ-Шмигли (1886-1941) (пољ. Edward Rydz-Śmigły) био је маршал Пољске.[1]

Едвард Риђ-Шмигли
Маршал Едвард Риђ-Шмигли 1937. године.
Датум рођења(1886-03-11)11. март 1886.
Место рођењаBerezhany
Датум смрти2. децембар 1941.(1941-12-02) (55 год.)
Место смртиВаршава

Војна каријера уреди

У Првом светском рату био је на челу диверзантско-обавештајне Пољске војне организације (пољ. Polska Organizacja Wojskowa) 1917-1918. У време пољске интервенције против Русије 1919. командовао је дивизијом, а у совјетско-пољском рату 1920. командује армијом.[1]

Диктатор уреди

Наследио је Јозефа Пилсудског на власти 1935. и истовремено, постао главни инспектор војске, а 1936. маршал и врховни командант. Са диктаторским карактером власти спроводио је политику против демократских снага у земљи и против СССР, и све тешње сарађивао са Хитлеровом Немачком.[1]

Када се, након слома Чехословачке, Пољска нашла обухваћена од Немачке, и пред Хитлеровим територијалним захтевима, повезао се са западним силама. До напада Немачке на Пољску 1939. мало је учинио у модернизацији војске.[1]

Немачка инвазија Пољске уреди

Током немачке инвазије на Пољску септембра 1939, маршал Риђ-Шмигли био је врховни командант пољске армије. Из политичких разлога починио је озбиљне грешке: главнину снага распоредио је кордонски на западној граници, на фронту од 1.600 км[а], а општу мобилизацију објавио је тек 30. августа[б]. 17. септембра, након совјетске инвазије Пољске, повукао се са владом и остацима војске[в] у Румунију.[2]

Емиграција и смрт уреди

Емигрирао је после слома Пољске 1939, али се илегално вратио у Пољску 1941, где је умро[г] под конспиративним именом Адам Завиша (пољ. Adam Zawisza) .[1]

Напомене уреди

  1. ^ На пољски распоред утицали су политички, економски и психолошки разлози: хтело се заштитити гранично становништво, очувати економски најбогатије покрајине и спорне територије које су Немци захтевали.[2]
  2. ^ Оружане снаге стављене су у приправност 23. августа, а делимична мобилизација почела је 25. августа из политичких разлога, како би се избегле немачке оптужбе за провокацију.[2]
  3. ^ Око 32.000 војника.
  4. ^ Природном смрћу.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 162. 
  2. ^ а б в Гажевић, Никола (1975). Војна енциклопедија (књига 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 361—365. 

Литература уреди

  • Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Гажевић, Никола (1975). Војна енциклопедија (књига 9). Београд: Војноиздавачки завод.