Застава Конфедеративних Америчких Држава

Застава Конфедеративних Америчких Држава је званична застава ове бивше заједнице држава, која је кориштена током Америчког грађанског рата (18611865), у неколико дизајнерских верзија. Осим државне заставе, такође је позната и Борбена застава Конфедерације. Након завршетка рата, бројне верзије ове/ових заставе су и даље кориштене, како приватно тако и од званичних институција, али уз бројне контроверзе.

Борбена застава Конфедерације, издужена варијанта.

Државне заставе Мисисипија, Џорџије и Тенесија су базиране на застави Конфедерације. Застава Северне Каролине је базирана на застави бивше државе из 1861. када се одвојила од Уније и прикључила Конфедерацији. Заставе Алабаме и Флориде су највероватније настале по узору на заставу Конфедерације, мада је то и даље неразјашњено.

Опис заставе

уреди

Прва државна застава („Звезде и пруге“)

уреди
 
  Прва застава Конфедерације.

Прва службена застава Конфедерације, звана „Звезде и пруге“, је кориштена од 4. марта 1861. до 21. маја 1861. године.

Прву државну заставу Конфедерације дизајнирао је пруски уметник Никола Маршал у Мериону, држава Алабама. Звезде и пруге су прихваћене као застава 4. маја 1861. у Монтгомерију, Алабама. Маршал је такође дизајнирао и униформу војске.[1][2]

Друга државна застава („Неупрљани барјак“)

уреди
 
  Друга застава Конфедерације.

Током избора за другу државну заставу, предложено је много различитих дизајнерских решења, од којих су готово сви користили основу Борбене заставе, а која је до 1863. године постала врло позната и широко прихваћена. Нови дизајн је одредио Конгрес Конфедерације као бело поље од којег две трећине ширине заузима бела површина, на којој се налази плави јужњачки крст издвојен белом линијом од црвене подлоге у којем се налази 13 белих звезда петокрака као симбол 13 држава конфедерације.[3][4]

Трећа државна застава („Крвљу обојени барјак“)

уреди
 
  Трећа застава Конфедерације.

Трећа државна застава је усвојена 4. марта 1865. године, непосредно пре слома Конфедерације. Ова застава се не разликује превише од друге државне заставе осим додатог црвеног поља на десној страни. Ову промену је у Сенату Конфедерације дизајнирао Артур Л. Роџерс који је нагласио да превише беле боје на застави може погрешно да се протумачи као примирије или предаја. Додавање поља црвене боје имало је додатну намеру да плава боја (која се сматрала бојом Севера) буде што мање уочљива на застави.[5]

Галерија историјских застава Конфедерације

уреди

Галерија морнаричких застава Конфедерације

уреди

Галерија застава неких држава Конфедерације

уреди
 
Историјске заставе Џорџије.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Nicola Marschall”. The Encyclopedia of Alabama. 25. 4. 2011. Архивирано из оригинала 06. 06. 2013. г. Приступљено 29. 7. 2011. „The flag does resemble that of the Germanic European nation of Austria, which as a Prussian artist, Marschall would have known well. 
  2. ^ Hume, Erskine (август 1940). „The German Artist Who Designed the Confederate Flag and Uniform”. The American-German Review. 
  3. ^ Loewen, James W.; Sebesta, Edward H. (2010). The Confederate and Neo Confederate Reader: The Great Truth about the 'Lost Cause'. Jackson, Mississippi: University Press of Mississippi. стр. 13. ISBN 978-1-60473-219-1. OCLC 746462600. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 5. 12. 2013. „Confederates even showed their preoccupation with race in their flag. Civil War buffs know that 'the Confederate flag' waved today was never the official flag of the Confederate States of America. Rather, it was the flag of the Army of Northern Virginia. During the war, the Confederacy adopted three official flags. The first, sometimes called 'the Stars and Bars,' drew many objections 'on account of its resemblance to that of the abolition despotism against which we are fighting,' in the words of the editor of the Savannah Morning News, quoted herein. 
  4. ^ Coski, John M. (13. 5. 2013). „The Birth of the 'Stainless Banner'. The New York Times. The New York Times Company. Архивирано из оригинала 27. 01. 2014. г. Приступљено 27. 1. 2014. „A handful of contemporaries linked the new flag design to the “peculiar institution” that was at the heart of the South’s economy, social system and polity: slavery. Bagby characterized the flag motif as the “Southern Cross” – the constellation, not a religious symbol – and hailed it for pointing 'the destiny of the Southern master and his African slave' southward to 'the banks of the Amazon,' a reference to the desire among many Southerners to expand Confederate territory into Latin America. In contrast, the editor of the Savannah, Ga., Morning News focused on the white field on which the Southern Cross was emblazoned. “As a people, we are fighting to maintain the heaven-ordained supremacy of the white man over the inferior or colored races. A White Flag would be thus emblematical of our cause.” He dubbed the new flag “the White Man’s Flag,” a sobriquet that never gained traction. 
  5. ^ „{title}”. Архивирано из оригинала 30. 1. 2009. г. Приступљено 27. 11. 2014. 

Литература

уреди
  • Loewen, James W.; Sebesta, Edward H. (2010). The Confederate and Neo Confederate Reader: The Great Truth about the 'Lost Cause'. Jackson, Mississippi: University Press of Mississippi. стр. 13. ISBN 978-1-60473-219-1. OCLC 746462600. Приступљено 5. 12. 2013. „Confederates even showed their preoccupation with race in their flag. Civil War buffs know that 'the Confederate flag' waved today was never the official flag of the Confederate States of America. Rather, it was the flag of the Army of Northern Virginia. During the war, the Confederacy adopted three official flags. The first, sometimes called 'the Stars and Bars,' drew many objections 'on account of its resemblance to that of the abolition despotism against which we are fighting,' in the words of the editor of the Savannah Morning News, quoted herein. 

Спољашње везе

уреди

]