Заједничко веће општина
Заједничко веће општина (ЗВО; хрв. Zajedničko vijeće općina, ZVO) је тело које усклађује интересе српске етничке заједнице у источној Славонији, Барањи и западном Срему на подручју Осјечко-барањске и Вуковарско-сријемске жупаније, координише права и даје иницијативе и предлоге према институцијама власти Републике Хрватске.[1]
| Заједничко веће општина | |
|---|---|
 | |
 | |
| Оснивач | Влада Републике Хрватске |
| Датум оснивања | 1997. |
| Тип | удружење грађана |
| Седиште |  Вуковар, Хрватска |
| Подручје деловања | Срби у Хрватској |
| Председник | Срђан Јеремић |
| Генерални секретар | Винко Лазић |
| Веб-сајт | www.zvo.hr |
Оснивање и статус уреди
ЗВО је у формално-правном смислу настао као удружење sui generis на основу међународно правног акта Ердутског споразума потписаног 12. новембра 1995. године на основу којег је завршен Рат у Хрватској и започео процес мирне реинтеграције на простору источне Славоније, Барање и западног Срема и одлуке Владе Републике Хрватске од 15. октобра 1997. године. Своја специфична права, у основи стечена права ЗВО црпи из писма Владе Републике Хрватске по завршетку мирне реинтеграције у хрватском подунављу од 13. јануара 1997. године.[1]
ЗВО је саветодавно тело које прати и анализира укупну проблематику у сфери доследног спровођења просветне и културне аутономије, те штити људска, грађанска и мањинска права српске етничке заједнице у складу с Уставом Републике Хрватске, позитивним законским прописима, те међународно признатим и правно релевантним споразумима којима се утврђује и правно регулише статус и положај српске заједнице на овом простору.[1]
Циљ и сврха оснивања ЗВО-а је промовисање и заштита људских права, унапређивање демократских институција друштва и владавине права, те бољи живот за сваког човека. Посебни нагласак Веће ставља на остваривање и заштиту права и интереса припадника српске националне мањине, на основу Уставног закона о правима националних мањина Републике Хрватске.
Организација уреди
ЗВО чини Скупштина, састављена од већника из редова српске етничке заједнице без обзира на њихову страначку припадност, а који су изабрани на изборима за тела јединица локалне управе и самоуправе на подручју Осјечко-барањске и Вуковарско-сријемске жупаније, у складу са Статутом ЗВО-а. У актуелном мандату Скупштина броји 28 већника. Скупштина је највише тело ЗВО-а која, између осталог бира председника који своју дужност обавља професионално. Аутоматизмом дожупани из две поменуте жупаније из редова српске етничке заједнице су и потпредседници ЗВО-а. Потпредседници су Ђорђе Ћурчић и Јован Јелић.[1] Чланови ЗВО-а су опшине Трпиња, Ердут, Маркушица, Борово, Јагодњак, Негославци, Шодоловци и градови Вуковар и Бели Манастир.
ЗВО своје активности проводи кроз три одбора:
- Одбор за заштиту људских, грађанских и мањинских права[2]
- Одбор за образовање, културу и спорт[3]
- Одбор за медије, информисање и веру[4]
Медији уреди
У склопу Одбора за медије, информисање и веру крајем 2006. године покреће се самостални часопис иЗВОр.[5]
Након процеса мирне реинтеграције, простора Подунавља, припадници српске етничке заједнице спознали су потребу за квалитетним, правовременим и независним информисањем. Препознајући такву потребу ЗВО је иницирало оснивање Телевизијске продукције ЗВО-а. Основни задатак Продукције је производња телевизијских емисија како за српску етничку заједницу тако са претпоставком и за друге етничке заједнице у Републици Хрватској. У сарадњи са Радио-телевизијом Војводине, на фреквенцијама РТВ-а се два пута месечно емитује Хроника Славоније, Барање и западног Срема, телевизијска емисија намењена српској заједници у Републици Хрватској.[6] У априлу 2018. године отворен је нови медијски пројекат Срби.хр[7] који делује као интернет портал.
Култура и спорт уреди
ЗВО-а организује традиционалне културне манифестације: Селу у походе, Међународни фестивал дечјег фолклора, Хорско духовно вече, Изложба ликовног стваралаштва.
У организацији ЗВО се одржавају Фудбалска лига ветерана ЗВО-а која окупља ветеране 10 фудбалских клубова, Шаховска лига ЗВО-а и лига у гађању глинених голубова.
Представници Већа су 23. маја 2011. године по први пут организовали обележавање Дана Заједничког већа општина[8].
Председници уреди
- Милош Војновић (1997—2001)
- Јован Ајдуковић (2001—2005)
- Драган Црногорац (од 2005)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г „О ЗВО-у на службеним страницама”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2011. г. Приступљено 11. 10. 2011.
- ^ „О Одбору за заштиту права на службеним страницама”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2011. г. Приступљено 11. 10. 2011.
- ^ „О Одбору за образовање на службеним страницама”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2011. г. Приступљено 11. 10. 2011.
- ^ „О одбору за медије на службеним страницама”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2011. г. Приступљено 11. 10. 2011.
- ^ „О часопису на службеним страницама”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2011. г. Приступљено 11. 10. 2011.
- ^ tvprodukcija-zvo Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2009), Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ https://srbi.hr/. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Pokrajine, Приступљено 5. 4. 2013.
Литература уреди
- Barić, Nikica (2011). „Srpska oblast Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srijem – od "Oluje" do dovršetka mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja (prvi dio)”. Scrinia Slavonica. 11: 393—454.
- Barić, Nikica (2012). „Srpska oblast Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srijem - od "Oluje" do dovršetka mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja (drugi dio)”. Scrinia Slavonica. 12: 323—370.
- Bing, Albert (2007). „Put do Erduta: Položaj Hrvatske u međunarodnoj zajednici 1994-1995. i reintegracija hrvatskog Podunavlja”. Scrinia Slavonica. 7: 371—404.
- Bing, Albert (2008). „Sjedinjene Američke Države i reintegracija hrvatskog Podunavlja”. Scrinia Slavonica. 8: 336—365.
- Радишић, Драган (2002). Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-1995. Бања Лука: Глас српски.
- Holjevac-Tuković, Ana (2015). „Temeljni sporazum o području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srijema (Erdutski sporazum) i uvjeti za njegovu provedbu”. Časopis za suvremenu povijest. 47 (3): 617—634.
