Вуковарско-сремска жупанија

Вуковарско-сремска жупанија (хрв. Vukovarsko-srijemska županija) најисточнија је жупанија у Републици Хрватској.

Вуковарско-сремска жупанија
Мапа
Држава Хрватска
Админ. центарВуковар
ЖупанБожо Галић (ХДЗ)
Површина2.448 km2
 — број ст.144.438
 — густина ст.59 ст./km2
 — ISO 3166-2HR
Позивни број032
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Обухвата подручје западног Срема и дела источне Славоније, односно у највећем делу простор западног дела некадашње угарске жупаније Срем, чије је седиште било у граду Вуковару, а која је 1918. године ушла у састав Краљевине Србије, касније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Заузима простор од 2.448 km² на чијој се територији налази 26 општина и 5 градова. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 144.438 становника.[1]

Граничи са Осјечко-барањском жупанијом на северу, Бродско-посавском жупанијом на западу, Босном и Херцеговином на југу, те Републиком Србијом на истоку.

Територијална организација уреди

После проглашења независности, у Хрватској је успостављена нова територијална организација формирањем већих административно-регионалних јединица — жупанија. До пописа становништва из 1991. Хрватска је била подељена на општине са већом површином од данашњих које су биле удружене у Заједнице општина. Подручје данашње Вуковарско-сремске жупаније обухвата подручја бивших општина Винковци, Вуковар и Жупања, осим насељеног места Клиса, које је после формирања нових градова и општина ушло у састав Града Осијека.

Клима уреди

Простор Вуковарско-сремске жупаније има умерено континенталну климу. Лета су сунчана и топла, а зиме су хладне. Средња годишња температура креће се око 11 °C са средњим најтоплијим максимумом од 29,9 °C и средњим минимумом од 12,2 °C.

Становништво уреди

 
Старосна пирамида Вуковарско-сремске жупаније према попису становништва 2011.
 
Зграда обновљеног здања Српског дома

Према попису из 2011. у жупанији је живело 179.521 становника.

Попис 2011.[2]
Хрвати
  
142.135 79,17%
Срби
  
27.824 15,50%
Албанци
  
492 0,27%
Аустријанци
  
0 0%
Бошњаци
  
1.746 0,97%
Бугари
  
7 0,00%
Власи
  
0 0%
Мађари
  
1.696 0,94%
Македонци
  
100 0,06%
Јевреји
  
7 0,00%
Италијани
  
8 0,00%
Немци
  
137 0,08%
Пољаци
  
22 0,01%
Роми
  
253 0,14%
Румуни
  
27 0,02%
Руси
  
36 0,02%
Русини
  
1.427 0,79%
Словаци
  
1.185 0,66%
Словенци
  
65 0,04%
Турци
  
2 0,00%
Украјинци
  
419 0,23%
Црногорци
  
97 0,05%
Чеси
  
36 0,02%
остали
  
186 0,10%
регионална припадност
  
11 0,01%
верска припадност
  
396 0,22%
нераспоређено
  
13 0,01%
неизјашњени
  
952 0,53%
непознато
  
242 0,13%
укупно: 179.521


Број становника по пописима уреди

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 204.768 231.241 223.919 217.115 193.224 166.956 152.472 139.340 127.417 129.754 125.569 117.918 104.801 101.029 86.768
Попис из 2001.‍
Хрвати
  
160.277
Срби
  
31.664
Мађари
  
2.047
Русини
  
1.796
Словаци
  
1.338
Остали
  
7.646

Извор уреди

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Референце уреди

  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022. 
  2. ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 06. 5. 2013. 

Спољашње везе уреди

  • Вуковарско-сремска жупанија (језик: хрватски)
  • [1], слика двојезичне табле на којој се јасно види службено име на српском језику у Републици Хрватској за Вуковарско-сремску жупанију;