Иванка Распоповић
Иванка Распоповић (Београд, 1930 — Београд, 2015) била је српски архитекта, представник модерне.
Иванка Распоповић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1930. |
| Место рођења | Београд, Југославија |
| Датум смрти | 8. јун 2015. (84/85 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Занимање | Архитекта |
| Стил | Модернизам |
| Награде | Октобарска награда (са И. Антићем) |
Биографија
уредиРођена је 1930. године у Београду. Завршила је Архитектонски факултет Универзитета у Београду 1954. године. Професионални ангажман започела је у грађевинском предузећу „Рад”, а већи део радног века провела је у „Србијапројекту”.
Најважније архитектонске објекте пројектовала је у сарадњи са Иваном Антићем. Зграда Музеја савремене уметности у Београду, за коју су аутори 1965. године добили Октобарску награду, сматра се за ремек-дело архитектуре социјалистичког модернизма у Југославији. Поред зграде МСУ, са Антићем је пројектовала и Музеј „21. октобар” у Крагујевцу.
Уз то, Иванка Распоповић је аутор пројекта за зграду Фабрике каблова у Јагодини, радничке кантине у Обреновцу, ТБЦ стационара у Призрену, хладњаче за воће у околини Тетова и Робне куће у Бечеју. Са Слободаном Михајловићем је радила на пројекту индустријске зоне у Прибоју, на решењу за другу фазу Аеродрома Београд, два предајника на Златибору, зграду Електродистрибуције и стамбену зграду на Тргу партизана у Ужицу.
Након смрти Ивана Антића, наставила је да се бори за очување интегритета Музеја савремене уметности, као споменика културе од националног значаја.
Професионална биографија
уреди- Грађевинско предузеће „Рад” (1945−55)
- Србијапројект (1955−60)
- Предузеће „Златибор” (1961−64)
- Србијапројект (1965−80)[2]
Галерија
уреди
Извори
уреди- ^ „Preminula Ivanka Raspopović”. www.msub.org.rs. Архивирано из оригинала 18. 07. 2015. г. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ Jovanović, Jelica. „Zagonetna dama naše moderne | CAB”. www.cab.rs.
