Илија Пламенац
Илија Пламенац (1821 – 6. март 1916)[1] био је црногорски војвода и војсковођа.
Илија Пламенац | |
|---|---|
 Илија Пламенац, војвода и војсковођа Срба из Црне Горе | |
| Датум рођења | 1821. |
| Место рођења | Црна Гора |
| Датум смрти | 6. март 1916. (94/95 год.) |
| Место смрти | непознато, Црна Гора |
Биографија уреди
Био је син поп Михаила Пламенца. Рођен је у Бољевићима, Црмници. Поријеклом је из црмничког племена Бољевићи. Породица Пламенац је дала неколико значајних личности из историје Црне Горе.
Извјесно вријеме се школовао у Цетињском манастиру; учио се код Димитрија Милаковића. Имао је током живота три чина: православни свештеник, војвода и министар војни. Иако су га целог живота звали „поп Илија”, он је престао бити свештеник кад се по други пут оженио.[2] Написао је своје мемоаре.[3]
Пламенац је био човјек је од повјерења књаза Николе.[2] Прво је постао капетан па војвода, војсковођа. Он је по државном шематизму 1869. године: члан Сената као војвода и војени управитељ.[4]
Командовао је црногорском војском у биткама на Крњицама 1862, на Фундини 1876. године, затим на Маљату и у борбама за ослобођење Бара и Улциња.
Био је министар одбране Црне Горе од 1879. до 1905. и градоначелник Подгорице.[5][6] Био је први командант града Никшића, по ослобођењу од Турака. Од 1894. године је први председник Књижевног друштва Горски вијенац.
Одликовања уреди
- Орден Светог Георгија, Русија, III степен[7]
- Орден Светог Георгија, Русија, IV степен[7]
- Орден Свете Ане, Русија, II степен[7]
- Орден Светог Станислава, Русија, IV степен[7]
- Породични Орден Светог Петра[7]
- Орден гвоздене круне, Аустрија, III степен[7]
- Орден Франца Јозефа, Аустрија[7]
- Орден таковског крста са мачевима, IV степен, Србија[7]
- Орден Легије части, Француска, IV степена[7]
- Орден Светог Мауриција и Лазара, Италија[7]
- Орден Светог Александра Невског, Бугарска[7]
- Орден књаза Данила I[7]
- Обилића медаља[7]
- Сребрна медаља за храброст за јунаштво[7]
- Споменица рата 1876-1878[7]
Галерија уреди
-
Слика Пламенца из 1876. -
Нићифор Дучић и Илија Пламенац (први здесна) -
Војвода Пламенац улази у Подгорицу након рата 1879.
Референце уреди
- ^ „Vojvoda Ilija Plamenac bio je prvi upravitelj Podgorice”. Portal Analitika. 6. 3. 2017. Архивирано из оригинала 06. 09. 2019. г. Приступљено 6. 9. 2019.
- ^ а б Михаило Полит-Десанчић: "Покојници", Нови Сад 1899.
- ^ „Memoari - Vojvoda Ilija Plamenac : Ilija Plamenac”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01.
- ^ "Орлић", црногорски годишњак за 1869., Цетиње
- ^ Srđ. Dubrovnik. 1902.
- ^ Od Plamenca do Mugoše: Gradonačelnici Podgorice od 1879. do danas, 2007.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 20.
