Касикијара
Касикијара (шп. Casiquiare) је река у Јужној Америци, тачније на југу Венецуеле. Дуга је 326 km и представља светски најпознатији пример бифуркације, будући да њен ток одлази у два слива — амазонски, преко реке Рио Негро и у слив Оринока, преко истоимене реке.
| Касикијара | |
|---|---|
.jpeg) | |
 | |
| Опште информације | |
| Дужина | 326 km |
| Басен | 42.300 km2 |
| Слив | Атлантски океан |
| Водоток | |
| Извор | нема |
| В. извора | 123 m |
| Ушће | Ориноко, Рио Негро |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Венецуела |
| Насеља | Капибара, Ел Манго |
| Река на Викимедијиној остави | |
Географија уреди
Надморска висина Касикијаре код Оринока је 123 метра у близини места Ла Есмералда, док је при ушћу у Рио Негро код града Сан Карлос 91 m. Јасно је да би се пресецањем тока воде ове реке уливале у Рио Негро, сходно рељефу. На свом кратком току од 326 km Касикијара прима бројне притоке са обе стране, па је површина њеног слива око 42.300 km². Упркос малој надморској висини и паду, ово је изузетно брза река. За време летњег поводња, формира се још један рукавац који се улива у Рио Негро, око 80 km удаљен од главног ушћа.
Историја уреди
Први истраживач који је пловио овим током био је језуитски свештеник отац Роман 1744. године, који је преко Касикијаре прешао у ток Оринока. Седам месеци касине француски истраживач Шарл-Мари де ла Кондамин, известио је Француску академију о овом подухвату. О реци која повезује слив Оринока и Амазона, говорио је још давне 1639. године Кристобал Диатристан де Акуња, шпански мисионар и истраживач. Прва опсежна истраживања и картирања спровео је 1800. године Александар фон Хумболт. Први снимци начињени су 1924. године. Током 1968. године екипа Националне географије опловила је реку од Оринока до Рио Негра.
Литература уреди
- Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд