Кинески чајни јавор

Кинески чајни јавор
	Стабло у парку на Бановом брду
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Sapindales
Породица:	Sapindaceae
Род:	Acer
Врста:	A. ginnala
Биномно име
	Acer ginnala; Maxim.
Синоними
	Acer theiferum W.P.Fang;

Кинески чајни јавор (Acer ginnala Maxim.) је први описао руски ботаничар Карл Иванович Максимович (1827—1891) у научном часопису Bulletin de la Classe Physico-Mathématique de l'Académie Impériale des Sciences de Saint-Pétersbourg 15: 126, 1856. године под именом Acer ginnala, да би га белгијски ботаничар Алфред Весмаел 1890. описао као подврсту жешље Acer tataricum subsp. ginnala (Maximowicz) Wesmael, а Едвард Август Фон Регел кинески чајни јавор сматра варијететом жешље и даје му назив A. tataricum var. laciniatum Regel. У Кини има назив ча тиао фенг (茶条枫) што значи чајни јавор јер се млади листови употребљавају као замена за чај ^[1]^[2], а синоним A. theiferum (онај који носи чај) то потврђује. Поред назива кинески, понекад се назива и амурским и обалским (приречный).

Опис врсте

Кинески чајни јавор је листопадни жбун или ниско дрво широке круне које достиже висину до 10 m и прсни пречник 20-40 cm. Стабло кратко, а гране танке. Кора је танка, сивосмеђа, у младости је глатка, касније плитко испуца.

Листови су наизменични, тро-, ређе петорежњевити са најдужим средишњим режњем, дуги су 5-10 cm и 3-6 cm широки, абаксијално голи, на лисној дршци дугој 3-5 cm.

Цветови су бледо зелени, хермафродитни, петочлани, пречника 5–8 mm, миришљави; јављају се у широким метлицама у време олиставања.

Плодови, голе крилате орашице, по две у шизокарпијуму 24-30 mm дуге, леђне линије крила склапају оштар угао, некад паралелни или се врховима крила преклапају, најпре зеленкасти, затим светлосмеђи, са ружичастом, сивољубичастом нијансом. Плодови сазревају у септембру и дуго остају на гранама, па се могу сакупити од септембра до децембра. Дијаспора анемохоријом.^[3]

Семе до 3 mm дуго, испупчено са обе стране, понекад са једне стране удубљено, задржава клијавост 2 године. У 1 kg има око 40.000 зрна. Клијање надземно. Хипокотил лако пурпурно обојен. Котиледони овални, 9-10 mm дуги, 4-5 mm широки, скоро седећи, при врху заобљени. Први листови 18-20 mm дуги, 10-12 mm широки, јајасти, слабо трорежњевити, неправилно назубљени, одозго интензивно зелени, одоздо сивкасти. Најближи наредни листови слабо трорежњевити, дугуљастојајасти, по ободу неправилно назубљени. Епикотил пурпурне боје. Дршке листова такође пурпурне, али при основи зелене.^[4]

Ареал

Природно се распростире у североисточној Азији западно од источне Монголије до Кореје и Јапана на истоку; северна граница ареала залази у југозападни Сибир долином реке Амур. Формира ретке шуме од 100 до 800 m над морем. У Кини расте у провинцијама Гансу, Хебеј, Хејлунгђанг, Хенан, Ђангсу, Ђангси, Ђилин, Љаонинг, Неи Монгол, Нингсја, Шенси, Шандунг и Шанси.

Биоеколошке карактеристике

Као хелиофита расте на осунчаним местима, али подноси и блажу сенку^[5], у сенци губи интензитет боје листа, а тиме и декоративност. Брзорастућа је врста која обилно даје избојке. Сматра се да је најотпорнији на ниске температуре (до -40 °C) од свих јавора. Може да расте на тежим глиненим земљиштима, али најбоље успева на киселим, влажним, иловастим; на подноси дуго задржавање воде у зони корена^[6]^[7]. Понекад може да се јави хлороза на алкалним тлима услед недостатка гвожђа; иако генерално јавори нису пробирљиви када је у питању pH земљишта. Добро подноси загађења у граду и лако и успешно се пресађује. Медоносна је врста и добра пчелиња паша у рано пролеће када мало врста цвета.

Значај

Због елегантног хабитуса, црвенкасте боје листа и беличастозелених цветова током олиставања, зелене боје током вегетације и интензивно црвених у јесен, кинески чајни јавор се гаји као украсна врста за групну и појединачну садњу. Добар је и за колоритне живе ограде, озелењавање обала водотока и језера, као и за ивице шума. У Европи и Северној Америци; у Русији је у култури од 1860. Код нас Петровић пише да је 1951. само у Сенти нашао једно стабло у великом парку крај Тисе^[8], а и данас је доста редак у зеленим просторима. У периоду 1966-1992 у каталозима појединих расадника у Србији кинески чајни јавор је био на списку произвођених таксона.^[9] Тако на пример 1986. констатује се да је у расаднику "Палма" у Суботици постојао генеративни матичњак одакле је сакупљано семе за производњу садница, али већ тада производња је обустављена.^[10]

У неким деловима САД проглашен је инвазивном врстом^[11]. У Јапану, а и у свету, цени се као добра врста за бонсаи. Листови се распростиру око јабука и коренског поврћа јер их штите</ref>Philbrick, H. and Gregg, R. B. (1979): Companion Plants. Watkins.</ref> Из сувог лишћа добија се црна, плава и смеђа боја јер лист садржи кверцетин^[12]. Листови садрже и око 30% танина^[13]

Размножавање

Најбоље је физиолошки зрело семе посејати у хладне леје одмах по сакупљању, када обично проклија наредног пролећа. Алтернатива је потапање потпуно зрелог (сувог) семена 24 часа у воду а затим хладна стратификација 2-4 месеца на 1-5 °C. ^[14]^[15]. Клијавост семена 92%. Када су клијавци довољно развијени да се могу пикирати, пребацују се појединачно у посуде, а када достигну 20 cm саде се на отворено. Полегање је успешно, као и ваздушно полегање, када се ожили до 50% пропагула. Калемњење се не примењује, а као подлога не даје добре резултате за Acer platanoides 'Crimson King' и Acer saccharinum^[16] Зелене резнице током јуна-јула са 2-3 пара листова и базалним нодусом са кога се уклањају листови; ожиљују се 25% уз претходно третирање са IBA 50 mg/L. у трајању од 16 сати.

Унутарврсни таксони

Туркестански жбунасти јавор (Acer ginnala var. semenovii (Regel et Herder) Pax) је варијетет кинеског јавора из планинских шума сушних области Туркестана са мањим, листом дубоко урезаних режњева и ширим крилцем плода. Постоје и два компактна културна таксона који су синтетисани у САД: 'Bailey Compact'(познат и као 'Compactum') и 'Durand Dwarf' више жбунасти него стабласти клонови који не премашују 1,5 m. ^[6] Поред њих издвојено је и више селекција са упадљивијом црвеном бојом плодова и листова у јесен међу којима су и 'Embers', 'Flame', 'Red Fruit' and 'Mandy' (Red Rhapsody™).

Референце

^ Kunkel, G. (1984): Plants for Human Consumption. Koeltz Scientific Books ISBN 3874292169
^ Facciola, S. (1990): Cornucopia - A Source Book of Edible Plants. Kampong Publications ISBN 0-9628087-0-9
^ Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
^ Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд
^ Huxley, A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press ISBN 0-333-47494-5
^ ^а ^б Bean, W. (1981): Trees and Shrubs Hardy in Great Britain. Vol 1 - 4 and Supplement. Murray
^ Thomas, G. S. (1992): Ornamental Shrubs, Climbers and Bamboos. Murray ISBN 0-7195-5043-2
^ Петровић, Д. (1951): Стране врсте дрвећа (егзоти) у Србији. Српска академија наука, посебна издања књига CLXXXII. Београд.
^ Stilinović, S., Grbić, M. (1992): Proizvodnja sadnica ukrasnih vrsta drveća i žbunja Monografija "Šumarstvo i prerada drveta u Srbiji kroz vekove" Beograd. 293-301
^ Grbić, M., Bošnjak, A. & Šulc, A. (1986): Dendroflora zelenih površina Subotice sa analizom proizvodnje sadnog materijala. Flora i vegetacija Subotičko-Horgoške peščare, Subotica: 371-96
^ Marinelli, J., Randall, J. M. (Eds) (1996): Invasive Plants: Weeds of the Global Garden (Brooklyn Botanic Garden Publication) by Brooklyn Botanic Garden.
^ Wilson, E. H. and Trollope, M. N. (1918): Corean Flora. Royal Asiatic Society
^ Rottsieper, E.H.W. (1946): Vegetable Tannins The Forestal Land, Timber and Railways Co. Ltd.
^ McMillan-Browse, P. (1985): Hardy Woody Plants from Seed. Grower Books ISBN 0-901361-21-6
^ Dirr, M. A. and Heuser, M. W. (1987): The Reference Manual of Woody Plant Propagation. Athens Ga. Varsity Press ISBN 0942375009
^ Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд ISBN 86-7602-009-4

Спољашње везе

Види још

Јапански јавори

[1] Kunkel, G. (1984): Plants for Human Consumption. Koeltz Scientific Books ISBN 3874292169

[2] Facciola, S. (1990): Cornucopia - A Source Book of Edible Plants. Kampong Publications ISBN 0-9628087-0-9

[3] Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд

[4] Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд

[5] Huxley, A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press ISBN 0-333-47494-5

[Bean-6] а ^б Bean, W. (1981): Trees and Shrubs Hardy in Great Britain. Vol 1 - 4 and Supplement. Murray

[7] Thomas, G. S. (1992): Ornamental Shrubs, Climbers and Bamboos. Murray ISBN 0-7195-5043-2

[petrov-8] Петровић, Д. (1951): Стране врсте дрвећа (егзоти) у Србији. Српска академија наука, посебна издања књига CLXXXII. Београд.

[9] Stilinović, S., Grbić, M. (1992): Proizvodnja sadnica ukrasnih vrsta drveća i žbunja Monografija "Šumarstvo i prerada drveta u Srbiji kroz vekove" Beograd. 293-301

[10] Grbić, M., Bošnjak, A. & Šulc, A. (1986): Dendroflora zelenih površina Subotice sa analizom proizvodnje sadnog materijala. Flora i vegetacija Subotičko-Horgoške peščare, Subotica: 371-96

[11] Marinelli, J., Randall, J. M. (Eds) (1996): Invasive Plants: Weeds of the Global Garden (Brooklyn Botanic Garden Publication) by Brooklyn Botanic Garden.

[12] Wilson, E. H. and Trollope, M. N. (1918): Corean Flora. Royal Asiatic Society

[13] Rottsieper, E.H.W. (1946): Vegetable Tannins The Forestal Land, Timber and Railways Co. Ltd.

[14] McMillan-Browse, P. (1985): Hardy Woody Plants from Seed. Grower Books ISBN 0-901361-21-6

[15] Dirr, M. A. and Heuser, M. W. (1987): The Reference Manual of Woody Plant Propagation. Athens Ga. Varsity Press ISBN 0942375009

[16] Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд ISBN 86-7602-009-4

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]