Купидон
Купидон (лат. cupido) - бог еротске љубави, привлачности и наклоности код старих Римљана.[1]
Митологија уреди
Називан је још и Амор, а пандан је Еросу из грчке митологије. Замишљан је као немирни, крилати дечак који прати Венеру или Викторију,[2] а представљан је са златним тоболцем, луком и стрелама који представљају његов извор моћи.[3] Ове стреле побуђивале су жељу.[3] Његове стреле су називане „стрелама пожуде“, али су неке имале и моћ да људе одврате од оних који су у њих заљубљени.[4]
Порекло Купидона се разликује у различитим изворима. Само Цицерон помиње три могућа порекла: да је он син Меркура и Дијане, потом Меркура и Венере, али и Марса и Венере. Платон помиње две од тих опција, док је Ерос у грчкој митологији најчешће помињан као син Хаоса, односно да је из њега настао.[2][5]
У митовима Купидон се увек појављује само као споредан лик који углавном служи за покретање неке радње. Главни лик је једино у причи о Купидону и Психи. Повезивањем различитих митова, Апулеј је у II веку п. н. е. направио причу о љубави Купидона и Психе где бива погођен својим оружјем и доживљава љубавно искушење.[2]
Касније, током средњег века Купидонов лик и даље задржава популарност, када је под хришћанским утицајем често имао двоструку природу, небеску и земаљску љубав. Током ренесансе његовом лику се додају и нека алегоријска значења, а у савременој популарној култури приказан је као крилати дечак који навлачи лук како би некога инспирисао и испунио љубављу и често се користи као икона Дана заљубљених.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Купидон
- ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
- ^ а б Answers.com: Cupid, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Артур Котерел и Рејчел Сторм. 2004. Свеобухватна енциклопедија митологије. АЛНАРИ д. о. о. Korerel, Artur (2004). Sveobuhvatna enciklopedija mitologije: Od a do Ž vodič o mitovima i legendama drevnog sveta. Београд. ISBN 978-86-7710-033-9.
- ^ NationMaster: Encyclopedia > Cupid Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2009), Приступљено 10. 4. 2013.
