Википедија

Лимени дечаци

Лимени дечаци (рус. Цинковые мальчики) је роман из 1989. године Свјетлане Александровне Алексијевич (блр. Святлана Аляксандраўна Алексіевіч)[1], савремене белоруске новинарке и књижевнице, добитнице Нобелове награде за књижевност 2015. године. Српско издање објавила је издавачка кућа Лагуна 2017. године у преводу Енисе Успенски.[2]

Лимени дечаци
Корице књиге Лимени дечаци издање на српском језику из 2017. године
Настанак и садржај
Ориг. насловЦинковые мальчики
АуторСветлана Александровна Алексијевич
Земља Совјетски Савез
ЈезикРуски
Жанр / врста делароман
Издавање
Датум1989.
Превод
ПреводилацЕниса Успенски
Датум
издавања		2017.
Класификација
ISBN ?978-86-521-2485-5

Књига је трећа у низу уметничко-документарног серијала у оквиру пројекта „Гласови утопије“[1], на којем Светлана Алексијевич ради од 1985. године.[3]

О аутору уреди

Главни чланак: Свјатлана Алексијевич

Свјетлана Александровна Алексијевич (1948, Станислав, Украјина), совјетска је и белоруска књижевница, новинарка и сценариста документарних филмова. Сем романа написала је двадесетак сценарија за документарне филмове и три драме. Пише на руском језику.[4]

О књизи уреди

Лимени дечаци су књига о совјетском рату у Авганистану, књига која је променила свест руског човека. Ауторка кроз сведочанства својих саговорника, обичних, „малих“ људи, износи тешке и несрећне судбине руских младића који су се са ратишта у Авганистану враћали у лименим сандуцима. Један глас у књизи каже да је тај „погрешан рат“, који је трајао десет година (1979–1989), однео животе 15 хиљада совјетских војника и преко 150 хиљада муџахедина. Такође каже и да је знатно утицао на распад Совјетског Савеза и крај владавине Комунистичке партије.[5]

Без ове књиге тешко је схватити и представити историју тог бесмисленог рата. Након објављивања ове књиге, многе неутешне мајке, рођаци, пријатељи, преживели војници, ужаснути истином која је избила у јавност, под притиском совјетске власти, различитих „група за подршку“, судских органа и режимске штампе тужили су Светлану Алексијевич за клевету. Одбијали су да прихвате да су се „лимени дечаци“ узалуд борили, па су и на суду одустали и од сопственог сведочења.[1] Суочени са истином која им је представљена у књизи и у чијем су стварању учествовали, многи ипак нису били спремни да се помире са чињеницама које су им предочене. Тешко је прихватити да је неко страдао узалуд, да су синови, браћа, кћери, мужеви узалуд гинули.[6]Саставни део ове књиге су и ти најзначајнији делови тог судског процеса.[1]

Ауторка је пре него што је напуститила судницу, након што је по други пут одбијена молба да се изврши књижевна експертиза њене књиге, изјавила:[6]


Садржај уреди

Књига садржи следећа поглавља:[7]

  • Пролог
  • Из бележница (у рату)
  • ДАН ПРВИ: „Јер ће многи доћи у моје име...“
  • ДАН ДРУГИ: „А други умире ојађене душе...“
  • ДАН ТРЕЋИ: „Не обраћајте се к врачарима и гатарима,
  • нити их питајте, да се не скврните од њих“
  • Post mortem
  • Суђење "Лименим дечацима" (документована историја)

Референце уреди

  1. ^ а б в г „Цинковые мальчики”. goodreads.com. Приступљено 3. 11. 2022. 
  2. ^ „Limeni dečaci / Svetlana Aleksijevič”. plus.cobiss.net. Приступљено 3. 11. 2022. 
  3. ^ Lezard, Nikolas. „Prikaz knjige „Černobiljske molitve“ Svetlane Aleksijevič”. laguna.rs. Приступљено 3. 11. 2022. 
  4. ^ „Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič”. laguna.rs. Приступљено 3. 11. 2022. 
  5. ^ „Limeni dečaci”. laguna.rs. Приступљено 3. 11. 2022. 
  6. ^ а б „I mnoge će prevariti – prikaz romana „Limeni dečaci“”. laguna.rs. Приступљено 3. 11. 2022. 
  7. ^ Aleksijevič, Svetlana (2017). Limeni dečaci. Beograd: Laguna. стр. 9, korice. ISBN 978-86-521-2485-5. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лимени_дечаци&oldid=26918634”