Википедија

Манастир Успења Пресвете Богородице у селу Матки

За чланак о манастиру светог Андреје код Матке, погледајте чланак манастир Андреаш.

Манастир Успења Пресвете Богородице Матка се налази на левој обали реке Треске, југозападно од Скопља код истоименог села.

Црква Успења пресвете Богородице у Матки

У селу Матки према попису из 2002. године живи 300 Албанаца, 167 Македонаца и 1 Србин[1][тражи се извор].

Прошлост уреди

Подигао га је око 1370. године властелин Бојко[2], у време српског цара Душана. Бојко је био син властелинке Данице која је позната као ктитор манастира светог Николе у Љуботену 1337. године[3].

Манастир је касније био порушен и напуштен. Обновила га је 1497. године и том приликом му дозидала припрату Милица Скопљанка[4] са сином[2] (властелинка[5] или грађанка[6] из Скопља) која је у манастирској цркви представљена са супругом Николом у грађанској одори тог доба[5].

Године 1897. у порти манастирској, Арнаути су убили игумана (разбили му главу) и његовог ученика (обесили).[7]

Манастир су посетили 12. јуна 1925. године краљ Александар Карађорђевић и краљица Марија. У кањону реке Треске били су низови сађениг шимшира и смокви.[8]

Монах Геласије Рус, сабрат манастира Матке, испосник ћелије Св. Андреје је средином октобра 1929. године настрадао. Нађен је мртав у кањону поред испоснице; свирепо је убијен је са 11 убода ножем. Тај руски калуђер је иначе живео самотно и испоснички, и због врлина народ га је поштовао као светог човека. Сумњало се на оближње муслимане, који су једном приликом у манастиру видели да он има новац код себе.[9]

Половином октобра 1930. године умро је у манастиру старац Коча Јовановић и ту сахрањен. Коча је био истакнути српски национални радник, један од оснивача српског четништва у Старој Србији и Македонији. Он је у Скопљу од 1895. године држао прву српску књижару, у којој су се тајно окупљале српске комите, у чијим редовима је и он био.[10]

Године 1934. старешина манастира био је јеромонах Трифун.[11]

Изглед манастирске цркве уреди

Манастирска црква је релативно малих диманзија (дужине око 9,5 m) са основом скупљеног уписаног крста.

Над њом се уздиже једно кубе које одоздо носе пиластри, а одозго конзоле, док је са спољашње стране омалтерисана[3]. Црква је 1925. године била свеже окречена, а могле су се видети изведене геометријске фигура од наслаганих цигли и камена. Животопис је слабо сачуван јер је наводно био дело неког сеоског живописца. Најбоље је очувана најстарија словенска фреска Богородице Тројеручице.[12]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2008) (језик: македонски)
  2. ^ а б Василије Марковић „Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“ (прво издање), Сремски Карловци 1920.
  3. ^ а б Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд. 
  4. ^ "Време", Београд 18. јул 1937. године
  5. ^ а б „Споменици културе у Србији, Црној Гори и Македонији“ Београд 1978.
  6. ^ „Југославија - туристичка енциклопедија (II књига)“, Београд 1958.
  7. ^ "Време", Београд 1937. године
  8. ^ "Време", Београд 13. јун 1925. године
  9. ^ "Време", Београд 1929. године
  10. ^ "Време", Београд 1930. године
  11. ^ "Правда", Београд 1934. године
  12. ^ "Време", Београд 1925. године

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Успења_Пресвете_Богородице_у_селу_Матки&oldid=26925895”