Марковићево је насеље у општини Пландиште, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 160 становника.

Марковићево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаПландиште
Становништво
 — 2011.Пад 160
 — густина21/km2
Географске карактеристике
Координате45° 19′ 09″ С; 21° 01′ 49″ И / 45.319136° С; 21.030352° И / 45.319136; 21.030352
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина74 m
Површина7,6 km2
Марковићево на карти Србије
Марковићево
Марковићево
Марковићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26373
Позивни број013
Регистарска ознака

Историја

уреди

Марковићево током своје историје више пута је мењало своје име:

  • 1842 – Ujfalu
  • 1849 – Крива Бара
  • 1861 – Ujfalu
  • 1888 – Torontal-Ujfalu
  • 1919 – Крива Бара

Године 1800. добио је загребачки бискуп у замену за хрватско добро кривобарачко пољско добро, које је одмах подељено хрватским феудалцима, а највећи део барону Бедековићу. На том пољском добру је барон Бедаковић 1843. године населио 79 мађарских католичких породица из Сајана и Бикача и основао Ујфолу. Ова нова колонија је 1843. године имала 352 становника, 1846. 390, 1847 — 333, а богомољом је припадала великогајској парохији. Године 1848. уништена је колонија, а избегло становништво се вратило тек 1850. године. Од тада се Мађарима придружују и немачки колонисти.[1]

Године 1921. пописано је 637 становника од којих је било: Мађара 427, Немаца 195, Срба 13, а Румуна 3.[2]

Демографија

уреди

У насељу Марковићево живи 177 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (41,5 код мушкараца и 51,1 код жена). У насељу има 91 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,37 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 617
1953. 605
1961. 505
1971. 420
1981. 310
1991. 239 230
2002. 216 237
2011. 160
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
152 70,37%
Мађари
  
46 21,29%
Хрвати
  
8 3,70%
Словаци
  
3 1,38%
Македонци
  
1 0,46%
Бугари
  
1 0,46%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  2. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди