Мартолози су некадашња византијска институција коју су Турци преузели. Од Мехмеда Освајача појављују се и на просторима Србије.

Цртеж из 19. века

Задаци су им били ухођење и упади у непријатељску пограничну територију. Задржавају сав плен осим 1/4 коју дају бегу. Врло су важни као посада у тврђавама. Они који се налазе у унутрашњости обављају полицијску службу – задужени су за одржавање реда, те су главни носилац борбе против хајдука. Имају и другачија задужења, нпр. помажу при сакупљању дажбина.

Могли су уживати и слободне баштине. Ако су обрађивали спахијску земљу били су обавезни да дају ушур спахији. За своје заслуге добијали су тимаре, понекад и велике. Приликом ратовања примали су и дневнице. Били су ослобођени харача, испенџе, ванредних намета...

Лако су постајали муслимани, посебно њихови заповедници.

Од средине 16. века им опада значај и срећу се само у тврђавама.

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди

Литература

уреди
  • Милан Васић, „Мартолоси у југословенским земљама под турском владавином“, Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине, Дјела, књ. XXIX, Одјељење историјско-филолошких наука, књ. 17, Сарајево 1967, 208.
  • Зиројевић, Олга (1974). Турско војно уређење у Србији (1459-1683). Београд: Историјски институт.