Московија (лат. Moscovia, рус. Московия) политичко-географски је назив руске државе у западним изворима, коришћен с различитим степеном приоритета упоредо с етнографским називом „Русија” (лат. Russia, рус. Руссия)[1] од 15. до почетка 18. вијека.[2][3] Првобитно је то био латински назив Москве (поређења ради: Varsovia, Kiovia) и Московске кнежевине,[4][5] касније у низу држава западне и средње Европе пренесено и на јединствену руску државу, уједињену око Москве под Иваном III. Разни истраживачи сматрају да је употреба овог назива промовисала пољско-литванска пропаганда,[6] која је намјерно задржала терминологију феудалне фрагментације, поричући легитимитет борбе Ивана III и његових насљедника за поново уједињење земље Рус.[7][8] Као самоназив латинизам „Московија” није кориштен,[9] а у руски језик је од 18. вијека ушао као непотпуно савладана позајмљеница.

Референце

уреди
  1. ^ Хорошкевич 1980, стр. 84.
  2. ^ Богуславский, В. В. (2001). „Московия”. Славянская энциклопедия: А-М (на језику: руски). ОЛМА Медиа Групп. ISBN 978-5-224-02250-2. Приступљено 26. 10. 2021. 
  3. ^ Прохоров, Александр Михайлович, ур. (1997). „Московия”. Большой энциклопедический словарь (на језику: руски). Большая Российская энциклопедия. ISBN 978-5-85270-160-2. Приступљено 26. 10. 2021. 
  4. ^ Воронин, Вс (2005). „Московия”. РУССИКА. Илл. энцикл. История России. 9-17 вв. (на језику: руски). ОЛМА Медиа Групп. стр. 324—325. ISBN 978-5-94849-534-7. Приступљено 26. 10. 2021. 
  5. ^ Московия”. Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона (на језику: руски). 1890—1907 — преко Викизворника. 
  6. ^ Хорошкевич 1976, стр. 51.
  7. ^ Хорошкевич 1976, стр. 48.
  8. ^ Герберштейн, Сигизмунд (2008). Записки о Московии: в двух томах (на језику: руски). Памятники исторической мысли. ISBN 978-5-88451-243-6. Приступљено 26. 10. 2021. 
  9. ^ Шмидт 2007, стр. 545.

Литература

уреди