Наталинци је село у општини Топола, у Шумадијском округу. Према попису из 2002. било је 843 становника (према попису из 1991. било је 924 становника). Према резултатима пописа 2011. године, у Наталинцима живи 655 становника, што је процентуално пад од 19% у односу на попис из 2002. године.

Наталинци
Црква у Наталинцима
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаТопола
Становништво
 — 2011.Пад 655
Географске карактеристике
Координате44° 15′ 08″ С; 20° 48′ 06″ И / 44.2522° С; 20.8017° И / 44.2522; 20.8017
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина138 m
Наталинци на карти Србије
Наталинци
Наталинци
Наталинци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број34313
Позивни број034
Регистарска ознакаTO

Име и историја села уреди

Наталинци су до 1881. године носили назив Ново Село. Садашње име место је добило по краљици Наталији Обреновић. Пре Другог светског рата Наталинци су били један од већих занатских центара у Шумадији. О томе сведоче и данас многобројни излози који се налазе у главној улици. Уочи Првог светског рата у Наталинцима је било 136 занатлија. Село је било, а и данас је, локални центар коме гравитирају околна села, Сараново, Шуме, Клока, Јунковац и Сепци. У Наталинцима је рођен народни херој Милан Благојевић Шпанац, ту постоје Кућа народног хероја Милана Благојевића и Спомен-парк у Наталинцима.

Овде се налази Црква Светих Константина и Јелене.[1] Споменик изгинулим борцима ратова 1912-18. освећен је 19. септембра 1937.[2]

Географски положај уреди

Наталинци се налазе у Шумадијском округу, 10 km источно од Тополе, у истоименој општини. Већи део насеља је смештен на левој обали реке Јасенице. Има повољан географски положај и добру путну повезаност са околним општинским местима, Смедеревска Паланка (19 km) и Рача (17 km). Од културно-историјских споменика у близини Наталинаца треба издвојити: Опленац (10 km), Покајницу (28 km), Вишевац - родно место Карађорђа Петровића (8 km), Орашац (26 km). Близина тих знаменитости у комбинацији са близином главног града Београда (80 km) и регионалног центра Крагујевца (45 km), отварају могућност за сеоски туризам, која није довољно искоришћена. У Наталинцима влада умерено-континентална клима

Демографија уреди

У насељу Наталинци живи 711 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,1 година (44,2 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 304 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.270
1953. 1.318
1961. 1.407
1971. 1.237
1981. 1.114
1991. 924 904
2002. 834 850
2011. 655
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
801 96,04%
Роми
  
13 1,55%
Мађари
  
2 0,23%
Црногорци
  
1 0,11%
Хрвати
  
1 0,11%
Бугари
  
1 0,11%
Југословени
  
1 0,11%
непознато
  
12 1,43%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Култура и образовање уреди

 
Споменик погинулима у I светском рату

У селу се налази Основна школа „Милан Благојевић“. Школа има истурена одељења у селима Шуме, Клока и Јунковац. Сеоска дешавања су концентрисана око верских празника, од којих је најбитнији сеоски вашар који се одржава 9. августа, на празник Светог Пантелејмона. На једном крају главне улице налази се спомен-парк, посвећен догађајима и личностима из Другог светског рата - Милану Благојевићу Шпанцу и непознатом официру Црвене армије погинулом у ослобађању места. На другом крају улице је споменик посвећен погинулим Наталинчанима у балканским ратовима и Првом светском рату. Сваког априла у Наталинцима се одржава међународна изложба паса CACIB. Село се поноси и једним од најстаријих фудбалских клубова у СрбијиФК Шумадинац, основаним 1913. године.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Црква Светих равноапостолних цара Константина и његове мајке Јелене у Наталинцима (Каленић, број 3/1989, стр. 13-14)[мртва веза]
  2. ^ "Политика", 20. септ. 1937
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди