Општина Дебар
Општина Дебар је једна од 13 општина Југозападног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимени град Дебар.
Дебар Дебар | |
|---|---|
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Северна Македонија |
| Становништво | |
| — | 19.542 |
| — густина | 134,15/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 145,67 km2 |
 | |
| Веб-сајт | www.dibra.gov.mk |
Положај
уреди
Општина Дебар налази се у западном делу Северне Македоније и погранична је према Албанији на западу. Са других страна налазе се друге општине Северне Македоније:
- север — Општина Маврово и Ростуша
- исток — Општина Другово
- југоисток — Општина Дебарца
- југ — Општина Средиште Жупа
Природне одлике
уредиРељеф: Општина Дебар налази у средишем делу тока Црног Дрима, у истоименој области Дебар. Западни део општине нижи и котлински, док је источни планински — планина Дешат на североистоку и планина Стогово на југоистоку.
Клима у општини влада оштрија варијанта умерене континенталне климе због знатне надморске висине.
Воде: Најважнији ток у општини је река Црни Дрим, а сви мањи водотоци су њене притоке. Најважнија притока је река Радика, на којој је образовано вештачко Дебарско језеро.
Становништво
уредиОпштина Дебар имала је по последњем попису из 2002. г. 19.542 ст., од чега у седишту општине, граду Дебру, 14.000 ст. (72%). Општина је густо насељена.
Национални састав по попису из 2002. године био је:
| Број | Постотак | |
| Укупно | 19.542 | 100% |
| Албанци | 11.348 | 62,2% |
| Македонци | 3.911 | 18,8% |
| Турци | 2.684 | 11,0% |
| Роми | 1.080 | 6,3% |
| остали | 519 | 2,7% |
Према званичном попису из 2002, као Срби изјашњава се 22 људи[1].
Насељена места
уредиУ општини постоје 18 насељених места, једно градско (Дебар), а осталих 17 са статусом села:
Познате личности
уреди- Алекса Јовановић Коџа, српски просветни радник и историчар
