Орашац

насеље у Аранђеловцу, Шумадијски округ, Србија

Орашац је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 1300 становника (према попису из 2011. било је 1484 становника).[1] Орашац је на магистралном путу Младеновац-Аранђеловац, удаљено 6 km од Аранђеловца где се одиграо један од најзначајних догађаја у историји српског народа – подизање Првог српског устанка.

Орашац
Споменик Карађорђу испред школе у Орашцу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Становништво
 — 2022.1300
Географске карактеристике
Координате44° 19′ 26″ С; 20° 35′ 04″ И / 44.324° С; 20.5845° И / 44.324; 20.5845
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина328 m
Орашац на карти Србије
Орашац
Орашац
Орашац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број34308
Позивни број034
Регистарска ознакаAR

Историја

уреди
 
Споменик Карађорђу

У овом месту је склопљен договор о кретању у одсудни бој против Турака у новембру 1803. године, а устанак је подигнут на Сретење (15. фебруар) 1804. године у Марићевића јарузи. У знак сећања на овај датум подигнут је меморијални комплекс – спомен-обележје у Марићевића јарузи, Црква светог Вазнесења Господњег, школа Први српски устанак, споменик вожду Карађорђу и музеј. Орашац је одлуком скупштине Србије из 1979. године категорисан у знаменито место и на тај начин сврстан у културно добро од значаја за Републику Србију

Демографија

уреди

У насељу Орашац живи 1164 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,4 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 504 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.234
1953. 2.182
1961. 2.024
1971. 1.742
1981. 1.635
1991. 1.461 1.437
2002. 1.462 1.516
2011. 1.484
2022. 1.300
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
1.450 99,17%
Црногорци
  
1 0,06%
Хрвати
  
1 0,06%
Украјинци
  
1 0,06%
Немци
  
1 0,06%
Југословени
  
1 0,06%
непознато
  
5 0,34%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 496 465 454 426 423 384 504


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 89 157 82 103 47 17 8 1 0 0 2,90
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 623 178 386 35 12 12
Женски 611 83 389 117 15 7
УКУПНО 1.234 261 775 152 27 19
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 342 103 0 15 109
Женски 218 86 0 5 42
Укупно 560 189 0 20 151
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 7 8 43 6 9
Женски 1 2 28 8 4
Укупно 8 10 71 14 13
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 3 9 4 6
Женски 2 2 4 8 13
Укупно 2 5 13 12 19
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 18
Женски 0 0 0 13
Укупно 2 0 0 31

Референце

уреди
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди