Павао Павличић (Вуковар, 16. август 1946)[1] хрватски је књижевник, историчар књижевности, универзитетски професор и академик. Он је истакнут по писању криминалистичких романа за децу и одрасле. Објавио је преко шездесет књига, преводио је са италијанског и написао више филмских и телевизијских сценарија. Павличић је најпродуктивнији хрватски писац.[2]

Павао Павличић
Лични подаци
Датум рођења(1946-08-16)16. август 1946.(78 год.)
Место рођењаВуковар, ФНР Југославија

Биографија

уреди

Основну школу и гимназију је завршио је у Вуковару а на Филозофском факултету у Загребу дипломирао је компаративну књижевност и италијански језик. Докторирао је 1974. тезом из подручја метрике (Шеста рима у хрватској књижевности). Од 1970. године запослен је на Филозофском факултету где је и данас редовни професор на Одсеку за компаративну књижевност.

Павличића заокупљају теме из старије хрватске књижевности и литерарне теорије. Из тог подручја је објавио већи број расправа и неколико књига. Карактерише га мешање фантастике и типичности криминиалистичких романа. Већина Павличићевих романа имају структуру енигме а фантастичне елементе користи при стварању заплета. Карактеришу га и динамична фабула (пуна неочекиваних обрата), једноставан израз и ликови сведени на функције које имају у структури заплета.

Добитник је НИН-ове награде 1981. године за дело „Вечерњи акт“.

Члан је ХАЗУ од 1996. године.[3]

Дела

уреди
  • Тројица у Трњу
  • Магда и Трешњевачки фантом
  • Плава ружа
  • Диксиленд
  • Крух и маст
  • Кораљна врата
  • Студије о Осману
  • Умјетни орао
  • Вечерњи акт
  • Строј за маглу
  • Сан који се понавља
  • Расправе о хрватској барокној књижевности
  • Књижевна генологија
  • Стих у драми, драма у стиху
  • Седам интерпретација
  • Поетика маниризма
  • Стих и значење
  • Барокни стих у Дубровнику
  • Лађа од воде
  • Вилински ватрогасци
  • Добри дух Загреба
  • Слободни пад
  • Трг слободе
  • Ракова дјеца
  • Заборав
  • Пасијанс
  • Нумерус клаусус
  • Рупа на небу

Филмографија

уреди

Аутор је сценарија за филмове:

Референце

уреди
  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 605. 
  2. ^ Чекеринац, Бора (2003). Знамените личности Срема : од I до XXI века. Сремска Митровица: Музеј Срема ; Нови Сад : Филозофски факултет, Одсек за историју : Музеј Војводине, 2003 (Рума : Графампромет). стр. 146. 
  3. ^ Чекеринац, Бора (2003). Знамените личности Срема : од I до XXI века. Сремска Митровица: Музеј Срема ; Нови Сад : Филозофски факултет, Одсек за историју : Музеј Војводине, 2003 (Рума : Графампромет). стр. 146. 

Спољашње везе

уреди