Приладошки
Приладошки (рус. Приладожский) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Кировском рејону.
| Приладошки Приладожский | |
|---|---|
.jpg) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Кировски рејон |
| Основан | 1978. |
| Варошица од | 1982. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 5.792 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 52′ 00″ С; 31° 19′ 00″ И / 59.866667° С; 31.316667° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Приладошки Приладошки на карти Русије | |
 Приладошки Приладошки на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 187326 |
| Позивни број | +7 81362 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 41 225 560 |
| ОКТМО код | 41 625 160 051 |
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 5.792 становника.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1982. године.
Географија
уредиВарошица Приладошки налази се у северном делу Кировског рејона, на свега 3 километра јужније од обале језера Ладога, односно на око 58 километара источно од Санкт Петербурга. Кроз насеље протиче малена река Назија (дужине тока око 28 километара).
Кроз насеље пролази аутопут М18 који повезује Мурманск са Санкт Петербургом.
Историја
уредиГодине 1978. у близини данашњег насеља отворена је велика живинарска фарма (данас фарма Сињавинска је један од највећих објеката тог типа у Европи), а паралелно са фармом развило се и насеље у којем су становали запослени на фарми. Насеље је 1982. добило званичан административни статус радничке варошице и назив Приладошки.
Демографија
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 5.757 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 5.792 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | --- | --- | 5,280[2] | 5,185[3] | 5,757[4] | 5,792 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди
