Рогозна је планина 10-12 км југоисточно од Новог Пазара. Пружа се правцем југозапад-североисток у дужини од око 20 км. Смештена је у троуглу који сачињавају река Рашка горњи и средњи ток Ибра, Долинама притока тих река рашчлањена је на дугачке косе веома стрмих страна. Највеће узвишење је Црни врх 1.504 м.

Рогозна
Планина Рогозна, Црни врх и Јелеч
Географске карактеристике
Ндм. висина1504 m
Координате43° 00′ 52″ С; 20° 34′ 48″ И / 43.014444° С; 20.58° И / 43.014444; 20.58 43° 00′ 52″ С; 20° 34′ 48″ И / 43.014444° С; 20.58° И / 43.014444; 20.58
Географија
Рогозна на карти Србије
Рогозна
Рогозна
Државе Србија
МасивДинарске планине
ГрупаСтаровлашко-рашке планине

Рогозна се састоји највећим делом од вулканских стена андезита, дацита, риолита и њихових туфова, а у североисточном делу од кристаластих шкриљаца горњо - карбонске старости и стена дијабаз-рожначке формације. Обрасла је густим шумама.

Преко Рогозне је пролазио каравански пут који је повезивао Босну са Скопљем и Солуном. Њима се највећим делом кретала трговина све до изградње ибарске железнице, када је варошица Рашка преузела главну улогу утоварно-истоварне станице за робу већег дела Новопазарског санџака.

Снажна вулканска активност створила је услове за појаву рудних жица (галенит, пирит, сфалерит) које су у средњем веку експлоатисане, о чему сведоче остаци троске и други рударски трагови. На поменутом караванском путу постојала је у средњем веку рударска варош Рогозно, са рударима Сасима и далматинским трговцима. На Рогозини су остаци средњовековног града Јелеча, око којег је постојала истоимена жупа.

Галерија

уреди

Литература

уреди

Види још

уреди

Литература

уреди