Рогозна
Рогозна је планина 10-12 км југоисточно од Новог Пазара. Пружа се правцем југозапад-североисток у дужини од око 20 км. Смештена је у троуглу који сачињавају река Рашка горњи и средњи ток Ибра, Долинама притока тих река рашчлањена је на дугачке косе веома стрмих страна. Највеће узвишење је Црни врх 1.504 м.
Рогозна | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Ндм. висина | 1504 m |
Координате | 43° 00′ 52″ С; 20° 34′ 48″ И / 43.014444° С; 20.58° И 43° 00′ 52″ С; 20° 34′ 48″ И / 43.014444° С; 20.58° И |
Географија | |
Државе | Србија |
Масив | Динарске планине |
Група | Старовлашко-рашке планине |
Рогозна се састоји највећим делом од вулканских стена андезита, дацита, риолита и њихових туфова, а у североисточном делу од кристаластих шкриљаца горњо - карбонске старости и стена дијабаз-рожначке формације. Обрасла је густим шумама.
Преко Рогозне је пролазио каравански пут који је повезивао Босну са Скопљем и Солуном. Њима се највећим делом кретала трговина све до изградње ибарске железнице, када је варошица Рашка преузела главну улогу утоварно-истоварне станице за робу већег дела Новопазарског санџака.
Снажна вулканска активност створила је услове за појаву рудних жица (галенит, пирит, сфалерит) које су у средњем веку експлоатисане, о чему сведоче остаци троске и други рударски трагови. На поменутом караванском путу постојала је у средњем веку рударска варош Рогозно, са рударима Сасима и далматинским трговцима. На Рогозини су остаци средњовековног града Јелеча, око којег је постојала истоимена жупа.
Галерија
уреди-
Јелач град.
-
Јелач град.
-
Јелач град.
-
Јелач град.
-
Јелач град.
-
Јелач град.
-
Јелач град.
-
Поглед са Јелач града.
-
Јелач град.
-
Јелач град.
-
Јелач град.
-
Јелач град.
-
Јелач град.
-
Јелач град.
-
Рогозна у јесен.
Литература
уреди- Ршумовић, Р. 1968. Рогозна. У: Енциклопедија Југославије. ЈЛЗ: Загреб.
Види још
уредиЛитература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.