Румплер 6B (нем. Rumpler 6B) је немачки ловачки хидроавион. Први лет авиона је извршен 1916. године а пројектовао га је инж. Едмунд Румплер..[тражи се извор]

Румплер 6B

Румплер 6B2 са југословенским ознакама
Опште
Намена ловачки авион - хидроавион
Посада 1 члан
Земља порекла  Немачко царство
Произвођач Румплер (Rumpler Flugzeugwerke GmbH)
Први лет 1916.
Почетак производње 1916—1918.
Уведен у употребу 1916.
Повучен из употребе 1926.
Статус неоперативан
Први корисник Немачка ратна морнарица (Kaiserliche Marine)
Број примерака 88
Димензије
Дужина 9,40 m
Размах крила 12,05 m
Висина 3,50 m
Површина крила 36,00 m²
Маса
Празан 790 kg
Нормална полетна 1140 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 Mercedes D III
Снага 1 x 117 kW
Перформансе
Брзина крстарења 126 km/h
Макс. брзина на Hopt 153 km/h
Тактички радијус кретања 250 km
Долет 500 km
Плафон лета 5000 m
Авион Румплер 6B1 у три пројекције


[1]

Пројектовање и развој

уреди

На захтев немачке морнарице инж. Едмунд Румплер је од двоседог извиђачког авиона (Румплер C.I) са Мерцедесовим мотором Mercedes D III снаге 160 KS конструисао ловачки једноседи хидроавион са пловцима Румплер 6B1. Избацивши једно седиште и извршивши реконструкцију репа авиона повечавши кормило правца и репних пераја да би надокнадио негативан утицај пловака. Наоружање се састојало од једног фиксног митраљеза уграђеног са леве стране мотора. Авион Румплер 6B1 је први пут полетео 1916. године а исте године је и почела његова производња. До краја 1917. године произведено је 39 примерака ових авиона. Већ 1917. године извршена је модификација овог авиона тако да је направљена варијанта Румплер 6B2 који је имао нешто друкчије димензије али исти мотор. Тип 6B2 је имао димензије као извиђач (Румплер C.IV): размах крила 12,66 m; површина крила 32,50m² и дужину 8,41 m. Ових авиона је произведено од октобра 1917. до јануара 1918. године, 49 примерака[1][2].

Варијанте авиона Румплер 6B

уреди
  • Румплер 6B1 - хидроавион једносед са пловцима и мотором Mercedes D III снаге 160 KS, развијен 1916. године,
  • Румплер 6B2 - хидроавион једносед са пловцима и мотором Mercedes D III снаге 160 KS, развијен 1917. године.

Технички опис

уреди

Хидроавиони Румплер 6B су једномоторни двокрилни једноседи ловачки хидроавиони са пловцима. Авион је потпуно дрвене конструкције предњи до трупа је обложен водоотпорним шпером, а реп платном. Крила су такође дрвене конструкције пресвучена платном. Крила су четвртастог облика са закошеним крајевима. Са сваке стране крила, авион је имао по два пара упорница. Укрућивање крила се постизало унакрсно постављеним челичним ужадима са затезачима. Доња крила код овог авиона су нешто мањих димензија од горњих. Крилца за управљање авионом су се налазила и на доњим и горњим крилима, што је олакшало управљање авионом. У носу авиона је био смештен водом хлађени линијски мотор (Mercedes D III снаге 160 KS) хладњак мотора (облика половине котура) је био причвршћен на горње крило. Издувне цеви мотора су се спајале у једну цев која је издувне гасове водила изнад горњег крила. Издувна цев, хладњак и цеви за воду које су спајале мотор и хладњак, су у великој мери смањивали прегледност пилоту из кабине авиона. Вучна елиса која је покретала авион била је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Кокпит пилота је био отворен и налазио су у трупу авиона иза крила. Кабина је имала мали провидни ветробран који је штитио пилота од воде при полетању и ветра при лету авиона.

Највећа брзина у хоризонталном лету је износила 153 km/h. Размах крила је био 12,05 метара а дужина 9,40 метара. Маса празног авиона је износила 790 килограма, а нормална полетна маса 1140 kg. Био је наоружан са једним синхронизованим митраљезом ЛМГ 08/15 Шпандау (LMG 08/15 Spandau) калибра 7,92 mm. [1]

Наоружање

уреди
Наоружање авиона: Румплер 6B
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 1 (LMG 08/15 Spandau)
Калибар 7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Оперативно коришћење

уреди

У току Првог светског рата авиони Румплер 6B су били лоцирани и дејствовали из хидробаза Остенд и Зеебруг против западних савезника. Као испомоћ неколико авиона су у јуну месецу 1918. упућена у Црно море у Бугарску хидробазу недалеко од Варне где им је задатак био борба против Руса. Ови авиони су у Бугарској све до 1920. године учествовали у проналажењу мина док нису уништени сходно клаузулама мировног уговора.

Такође је неколико ових авиона послато и у Јадранско море као испомоћ Аустроугарима а и за заштиту своје подморничке базе у Боки которској од све активније британско-италијанске поморске авијације.

Финска је купила један Румплер 6B који је уништен у несрећи а седам немачких авиона је оперисало у Финској у циљу заштите ваздушног и поморскох простора[1].

Један примерак овог авиона је сачуван у музеју у Финској.[3]

Коришћење хидроавиона Румплер 6B у југословенском Поморском ваздухопловству

уреди

У југослованском ПВ (поморском ваздухопловству Краљевине СХС) су коришћена два авиона типа Румплер 6B2, који су остали као ратни плен иза Аустроугарске у хидробази Кумбор. Авиони су били означени ознакама Н10м и Н11м (Н-наставни; 10 и 11-редни бројеви; м-мотор Мерцедес) а били су офарбани плавом бојом са белом траком дуж средине трупа што је био обичај за означавање школских авиона. Коришћен је углавном за преобуку пилота са хидроавиона у облику чамца на хидроавионе са пловцима од 1921. до 1926. године. До 1926. они су били два од укупно три хидроавиона (један је био Фридрихсхафен FF.49) са пловцима у југословенском ПВ. На тој функцији су их заменили хидроавиони сличне концепције и конструкције Арно HD-41H који се по француској лиценци радио у домаћој фабрици Змај а касније и авионом домаће конструкције Физир Ф1М-Јупитер[4][5].

Земље које су користиле овај авион

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г „Rumpler 6B” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010. 
  2. ^ „World War One Central Powers Float-planes”. www.wwiaviation.com. Архивирано из оригинала 23. 9. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ Rumpler 6B (((en))). www.flickr.com.
  4. ^ Микић 1933, стр. 604–613.
  5. ^ Isaić & Frka 2010.

Литература

уреди
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Haberfellner, Wernfried; Schroeder, Walter (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (на језику: (језик: немачки)). AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (на језику: (језик: хрватски)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Петровић, Огњан М. (1. 2. 2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Оштрић, Шиме; М. Мицевски (14. 9. 2007). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове (на језику: (језик: српски)). SRB-Београд: Галерија '73. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе

уреди