Саборна црква у Крагујевцу
Саборна црква успења Пресвете Богородице у Крагујевцу је прва црква израђена у византијско-романском стилу у ослобођеној Србији. Припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Црква представља непокретно културно добро као споменик културе, одлуком Владе РС бр. 633-7570/2005 од 01. 12. 2005. године Сл.Гл. РС бр. 108/2005. од 06.12.2005. године.[1] 12. јула 1869. године малолетни кнез Милан Обреновић, положио је темељ цркве. У периоду од 1872. - 1879. године, нису извођени никакви радови. На крају 1879. године, су се нашла средства за наставак градње. Изградња храма је завршена 1884.
Саборна црква у Крагујевцу | |
---|---|
![]() Саборна црква успења Пресвете Богородице | |
Опште информације | |
Место | Крагујевац |
Општина | Град Крагујевац |
Држава | ![]() |
Време настанка | 1869—1884. |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
www |
Зидана је од камена и опеке по пројекту Андреје Андрејевића који је био први архитекта који је радио у Србији, а школовао се у иностранству. Пројекат, као и сам објекат, рађен је у духу руске националне школе, која је, заједно са тадашњом обновом српског стила, била увод у српско-византијски концепт по рецептури Ханзеове школе. Црква је облика уписаног крста са пет купола, од којих су мање осмоугаоне, а централна, највећа је и постављена на тамбур.
Карактеристична је по архитектонским елементима лантерни на куполи, правоугаоној олтарској апсиди, галерији на западном прочељу, јединственим за црквено градитељствотог тога времена у Србији.
Галерија Уреди
-
Улаз
-
Живопис
-
Живопис
-
Живопис
-
Живопис
Види још Уреди
Референце Уреди
- ^ „Саборна црква у Крагујевцу”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 9. 1. 2019.