Себеврање
насеље у Врању, Пчињски округ, Србија
Себеврање, у старијим изворима и Себе Врање[1], је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 136 становника (према попису из 1991. било је 197 становника).
Себеврање | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пчињски |
Град | Врање |
Градска општина | Врањска Бања |
Становништво | |
— 2011. | 136 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 35′ 26″ С; 22° 04′ 02″ И / 42.5905° С; 22.067333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 842 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 017 |
Регистарска ознака | VR |
Демографија
уредиУ насељу Себеврање живи 123 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 50,2 година (45,8 код мушкараца и 55,2 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Становништво према полу и старости[4]
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 2 | 3 | ||
75—79 | 2 | 5 | ||
70—74 | 4 | 9 | ||
65—69 | 12 | 10 | ||
60—64 | 6 | 9 | ||
55—59 | 1 | 4 | ||
50—54 | 6 | 4 | ||
45—49 | 3 | 1 | ||
40—44 | 6 | 3 | ||
35—39 | 6 | 3 | ||
30—34 | 6 | 1 | ||
25—29 | 5 | 1 | ||
20—24 | 5 | 4 | ||
15—19 | 3 | 1 | ||
10—14 | 4 | 3 | ||
5—9 | 0 | 1 | ||
0—4 | 2 | 1 | ||
Просек : | 45,8 | 55,2 |
Домаћинства
| ||||||||||||||||||||||||
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 67 | 24 | 38 | 4 | 1 | 0 |
Женски | 58 | 4 | 39 | 15 | 0 | 0 |
УКУПНО | 125 | 28 | 77 | 19 | 1 | 0 |
Становништво по делатностима које обавља
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 32 | 12 | 0 | 0 | 13 |
Женски | 14 | 11 | 0 | 0 | 2 |
УКУПНО | 46 | 23 | 0 | 0 | 15 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 2 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 2 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 2 | 1 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 1 | 1 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Извори
уреди- ^ А. Белић (1905). Српски дијалектолошки зборник - Књига I. Београд: Српска краљевска академија. стр. 613. Архивирано из оригинала 12. 10. 2022. г. Приступљено 12. 10. 2022.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.