Слуга Милутин

Слуга Милутин је народна епска пјесма. Припада пјесмама покосовског циклуса због тога што је настала послије Косовског боја. Пјесма се бави злом судбином и смрћу српских јунака који су учествовали у боју на Косову.

Бој на Косову

Бој на Косову, Адам Стефановић, 1870, уље на платну

Структура

На почетку пјесме представљени су црни гавранови који долијећу на кулу кнегиње Милице. Они говоре о смрти српских јунака. Након доласка гаврана у кулу долази слуга Милутин.

Косовка девојка, Урош Предић, 1919.

„Скин’ ме, госпо, са коња витеза,
Умиј мене студеном водицом,
И залиј ме црвенијем вином;
Тешке су ме ране освојиле.”

Он носи десну у лијевој руци и јаше на крвљу покапаном коњу. Овим призором је исказана страшна слика Косовског боја. На Миличина питања о српским јунацима и боју, он одговара о херојству српских јунака, посебно Милоша Обилића који је убио султана Мурата. Такође говори о страшним жртвама и губицима. У овој пјесми је доста коришћена стилска фигура градација приликом исказивања јунаштва српских војника. На крају пјесме градација завршава преокретом са стиховима који описују издају Вука Бранковића.

Литература

• Ђурађ Бањац: Антологија народних песама, ЈРЈ, Београд, 2009.

Види још

• Смрт мајке Југовића
• Бој на Косову