Списак генерала Војске Књажевине и Краљевине Црне Горе
У Црној Гори чин бригадира (генерала) црногорске војске формало и институционално је уведен реформама 1880-1881. Законом о устројству војске за Књажевину Црну Гору 1910. је уведен други ниво, чин дивизијар као највиши чин у црногорској војсци.
Први генерали црногорске војске постављени су одмах након увођења чина, а последњи су именовани 1921. године у емиграцији. У том периоду именовани су 55 генерала, укључујући три принца династије Петровић-Његош и три почасна генерала. У црногорском друштву које је било врло специфично, поред војних функција, војна елита често је вршила и највише цивилне службе
После увођења устава према закону о раду скупштине било је предвиђено да књаз Никола из реда бригадира бира пет бригадира као вирилне посланике. Тако су поједини бригадири по одлуци књаза постајали чланови црногорског парламента.
Списак
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Напомена: непотпун списак.
- Јоко Аџић
- Јово Бећир (1870—1942), примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
- Машан Божовић (1858—1920), бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
- Блажо Бошковић (1860—1912)
- Иван Булатовић
- Радомир Вешовић (1871—1938), бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала.
- Миро Влаховић
- Лакић Војводић, дивизијар. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала.
- Марко Вучераковић
- Мијајло Вучинић (1834—1910), дивизијар.
- Милутин Вучинић (1869—1922), дивизијар
- Павле Вујисић
- Тодор Вуковић
- Ђуза Вукотић
- Јанко Вукотић (1866—1927), дивизијар. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала.
- Милутин Вукотић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
- Данило Гатало, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
- Анто Гвозденовић (1853—1935)
- Лука Гојнић, дивизијар, примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала.
- Ђуза Ђурашковић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
- Мило Ђурашковић
- Иво Ђуровић
- Машо Ђуровић
- Васо Ивановић
- Настадин Ивановић
- Јоко Јовановић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
- Стево Јовићевић (1871—1914), бригадир
- Ђуро Јововић
- Нико Кусовац
- Велиша Лазовић
- Петар Ломпар, бригадир.
- Јово Мартиновић
- Јоко Мартиновић
- Митар Мартиновић (1870—1954), дивизијар. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала.
- Петар Мартиновић (1881—1940), бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника, касније постао генерал Војске Краљевине СХС.
- Мило Матановић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
- Драгиша Меденица
- Милош Меденица, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
- Милутин Николић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
- Нико Пејановић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
- Ђуро Петровић Његош, дивизијар. војвода
- Јован Поповић-Липовац
- Крсто Поповић
- Марко Поповић
- Андрија Раичевић
- Лазар Сочица
- Авро Цемовић
- Ђуро Шоћ
три принца династије Петровић-Његош:
У црногорској војсци титулу почасног генерала црногорске војске добило је неколико високих официра страних оружаних снага:
- Александар Константиновић, стари гардијски пуковник српске војске и командант Гарде краља Александра Обреновића. Александар Константиновић био је отац Наталије, супруге принца Мирка Петровића.
- инжењеријски пуковник Боривоје Нешић, некадашњи начелник Географског одјељења Генералштаба српске војске, који је у току Првог свјетског рата био начелник Артиљеријско-инжињеријско-техничког одјељења Врховне комаде црногорске војске у периоду од августа 1914. до краја 1915. године
- канадски пуковник и хирург Федерик Бурнам, који је у току Првог свјетског рата са супругом радио на организовању болничке службе на територији Црне Горе. Касније је унапријеђен у генерала британске војске
Са титулама сердара и војвода
уредиМеђу генералима, сердарску титулу носили су 4 генерала: Јанко Вукотић, Нико Кусовац, Миро Влаховић, а крајем 1915. године та титула је додијељена Машану Божовић.
Титулу војводе носили су: Ђуро Петровић, Мијајло Вучинић, Лакић Војводић, Марко Поповић и Васо Ивановић. Према неким подацима титулом војводе краљ Никола је током емиграције наградио и Ивана Булатовића.
Галерија
уреди-
Боривоје Нешић, као инжењерски пуковник, члан војне мисије у Црној Гори
-
Јово Бећир (лево) и Петар Ломпар (у средини) потписују капитулацију црногорске војске 1916.