Споменик природе Шам-дуд
Споменик природе Шам-дуд је законом заштићено стабло црног дуда (Morus nigra) које расте у порти манастира Пећка патријаршија. Први пут заштићен је 1957. године.[1]
Шам-дуд | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Пећ |
Држава | Србија |
Координате | 42° 39′ 40″ С; 20° 15′ 57″ И / 42.6610311° С; 20.2657293° И |
Врста споменика | ботанички |
Година заштите | 1957. |
Степен заштите | III степен |
Историја
уредиОсновно дебло висине је преко 8 м, а старост му се процењује на око 750 година. Половином 20. века, за време једне олује, гром је ударио у стабло и преполовио га. Две гране су полегле по земљи и ожилиле се, а из њих су израсле нове крошње. Расцепљеност дуда се описује у новинама још 1938, где се окренутости грана на исток и запад приписује симболика подељене хришћанске цркве.[2] За Шам-дуд се верује да је најстарији црни дуд у Европи. Стабло је у добром стању, још увек плодоноси, а његови плодови и листови се прикупљају.
Предање
уредиВерује се да га је посадио архиепископ Сава Други, синовац Светог Саве, половином 13. века. Он је садницу дуда донео из покрајине Шам у данашњој Сирији. Одатле и потиче његово име Шам-дуд. Такође се верује да је баш испод овог дуда Арсеније Чарнојевић 1690. године сазвао сабор на коме је одлучено да српски народ крене у велику сеобу према Војводини.
Решење - акт о оснивању
уредиОдлука о заштити споменика природе Шам - дуд - 02 бр. 21/148 - СО Пећ. Службени гласник РС број 16/1995.
Извори
уреди- ^ Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 245
- ^ "Политика", 22. авг. 1938, стр. 11
Види још
уредиСпољашње везе
уреди- Завод за заштиту природе Србије
- Споменици природе
- Шам-дуд чува Пећку патријаршију 750 година („Политика“, 29. септембар 2010)
- Дуд се добро држи („Вечерње новости“, 9. октобар 2010)
- Употреба црног дуда У народној медицини
- Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије
- Регистар заштићених добара
Напомена: Садржај ове странице или један његов део, написан је на основу података из Централног регистра заштићених природних добара које води Завод за заштиту природе Србије.