Стоби

Стоби (грч. Στόβοι [Stóboi] — Стобои) је један од најпознатијих античких археолошких локалитета у Северној Македонији. Налази се на ушћу Црне реке (грч. Ἐριγών [Erigón] — Еригон) у Вардар (грч. Αξιός [Aksiós] — Аксиос), 68 km од Скопља, 20 од Велеса, 86 од Ђевђелије и 160 северозападно од Солуна, на главном путу који од Дунава води до Егејског мора. Оваква локација је омогућила да Стоби постане важан стратешки и трговачки центар током античког периода^[1].

Стоби је под овим именом познат у од 4. века п. н. е. првобитно је припадао источној Пајонији, а по доласку Римљана 168. године п. н. е. западно македонској области, да би у 4. веку припао Македонији Салутарис. Крајем 5. или почетком 6. века постаје седиште провинције Македонија Секунда. Био је седиште епископа и град из којег је Теодосије I 388. донео године закон против секташтва. 518. године према Прокопију Стоби је страдао је од јаког земљотреса.

Непокретни материјал

На локалитету су откривени остаци зграда које се датују период од 4. до 6. века (осим позоришта). Овај период карактерише коришћење грађевинског и декоративног материјала из претходних периода. Констатовани су капители коринтског стила, међу којима посебну групу чине 2 капитела са акантусовим лишћем и 3 са необичним биљним орнаментом који је у секундарној употреби нађен у атријуму тзв. Синагоге.

Откривене су и 4 ранохришћанске базилике:

епископска,
северна,
цивилна и
централна

Пронађени су остаци и 7 палата:

Полихармосова или летња палата (кућа псалама),
Перистеријина – или зграда са 2 апсиде,
Теодосијева палата (са Партенијусовоом раније је раније названа Партенијусова или Велика палата),
Партенијусова палата,
епископски двор,
коцкарница, и
ткачница.

На локалитету је откривено је 18 подних мозаика.

Још 1935. су коришћени снимци из ваздуха како би се препознале контуре грађевина.^[2]