Теогонија
Теогонија (грч. Θεογονία) је Хесиодов митолошки еп написан у 1022 хексаметра. Теогонија у преводу значи "постанак богова", а уз Хомерове „Одисеју” и „Илијаду”, „Теогонија” је најстарији извор грчке митологије.[1]
Теогонија је прва грчка митолошка синтеза која расправља о постанку света и родослову богова и објашњава порекло богова.[2] Хесиод у свом епу покушава афирмисати Зевса који је победом над Титанима постао највише и највеће божанство - свемогући чувар истине и правде.
Овај еп је синтеза великог броја грчких традиција о боговима, која говори како су настали и како су успоставили трајну контролу над космосом.
Теогонија уреди
Увод у Теогонију уреди
Хесиод је, на самом почетку епа описао како су га, посетиле Музе док је он чувао, у густој магли, своје стадо на Хеликону. Музе су га подстакле да пише и у њему пробудиле песника, као и да су оне те које су га овенчале ловоровим венцем - венцем славе и успеха.
У свом другом епу „Послови и дани” он помиње овај догађај и то приликом победе на такмичењу песника. Као победник у песништву, Хесиод је, као награду добио троножни котао, који је он посветио музама са Хеликона. У овом епу, Хесиод започиње неку врсту књижевне полемике, јер на алегоријски начин напада писце тог времена који пишу неистину.
„Говор муза је често неистина под привидом истине, мада понекад има и истине и то оне праве.“
Садржај Теогоније уреди
Теогонија започиње „Космогонијом”, причом о постанку свемира и свега што постоји.
На самом почетку, Хесиод пише, је постао Хаос. Хесиод нигде не помиње одакле је постао Хаос, већ, нешто касније говори о томе како су постали Земља и Ерос који су, по њему, настали сами од себе, јер ниоткуд, а ни од кога нису ни створени. После Земље и Ероса из Хаоса прво настају Ереб, или Тама и Ноћ, а из њихове везе се рађају Етер - чисти ваздух - и Дан. После тога се рађа и настаје све остало:
„Титаномахија” је најузвишенији део у епу „Теогонија”. Ту Хесиод описује како Зевс побеђује Хрона и Титане, и на који начин он постаје врховни - највиши грчки бог. Хесиод је, за разлику од Хомера, богове описао узвишено, надљудски, а они су у Хомеровим делима слични људима.
Хесиод је у „Теогонији” историју поделио на:
- Златно доба
- Сребрно доба
- Бронзано доба
- Гвоздено доба
- Доба јунака
По Хесиодовом мишљењу, он је живио у гвозденом добу, а то доба, по његовом мишљењу, траје све до данашњих дана.
Он о гвозденом добу пише као о најгорем, најлошијем добу, добу у коме је све зло света изашло на светло дана - Доба Пандорине кутије.
Завршетак епа „Теогонија” припада најави новог епа - песме која је требало да буде певање о женама које су као љубавнице богова родиле, јунаке хероје, славно потомство. Можда баш због тога, и те најаве у Хесиодовој „Теогонији”, се песма „Каталог жена” приписује њему.
„Каталог жена” је имао пет књига чија је садржина била велики број митолошких прича. Приче су биле из скоро свих крајева Грчке.
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- Хесиод, Теогонија Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2007) Енглески језик
- Hesiod, Теогонија Грчки језик
- Хесиод, Теогонија Енглески језик