Требишњица
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Требишњица је херцеговачка ријека понорница дуга 96,5 km која извире близу Билеће испод стрмог одсјека планине Влајиња (492 метара) на надморској висини од 398 метара. Површина слива износи 2.250 km² Требишњица је дио комплекса подземних и надземних ријека чије је крајње исходиште Јадранско море, то јест ријека Омбла (позната и под именом Ријека Дубровачка) која се улијева у море код Дубровника.
Требишњица | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 96,5 km |
Басен | 2.250 km2 |
Слив | Јадранског мора |
Пловност | није пловна |
Водоток | |
Извор | од Мушнице и Грачанице |
В. извора | 398 m |
Ушће | залив Ријека Дубровачка |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Босна и Херцеговина Република Српска |
Област | Источна Херцеговина |
Насеља | Требиње |
Река на Викимедијиној остави |
На Требишњици је планирана изградња седам хидроцентрала од којих су до сада изграђене четири: Требиње I, Требиње II, Дубровник и Чапљина. Код хидроцентрала Требиње I и Требиње II направљена су два вјештачка језера: Билећко језеро и Горичко језеро.
Прије изградњи ових хидроцентрала, Требишњица је важила за најдужу природну ријеку понорницу у свијету.[1][2]
Галерија
уреди-
Требишњица у Требињу
-
Требишњица са Арсланагићевог моста
Види још
уредиЛитература
уреди- Агенција Републике Српске за воде обласног ријечног слива Саве: Слив Требишњице (језик: српски)
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе
уреди- ^ „Trebisnjica”. Архивирано из [file:///C:/Users/Biblioteka2/Downloads/EE_8_4_LUCIC_14_28.pdf оригинала] Проверите вредност параметра
|url=
(помоћ) (PDF) 12. 08. 2013. г. - ^ „Rijeka Trebišnjica”. TREBINJE INFO (на језику: бошњачки). 2017-12-09. Приступљено 2023-01-27.