Тункиншки национални парк
Тункиншки национални парк (рус. Тункинский) се налази у јужном делу централног Сибира, обухвата планински регион усред која се надовезује над долином Бајкалског језера југозападно до границе са Монголијом. На северу и западу долина се граничи са рубом Сајанских планина. На истоку се налази нижа Хамар-Дабан планина. Са површином од 1.183,662 хектара, парк обухвата целокупни Тункиншки рејон у Републици Бурјатији. То је око 200 km југозападно од града Иркутска.[1]
| Тункиншки национални парк | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 | |
.jpg)  | |
| Мјесто | Бурјатија Русија |
| Најближи град | Иркутск |
| Координате | 51° 41′ N 102° 08′ E / 51.683° С; 102.133° И |
| Површина | 11,837 km² |
| Основано | 1991. године |
| Управљачко тијело | Федерални центар за здравље животиња Русије |
Топографија
уредиГеографија Тункиншког региона укључује драматичне пределе (Туншке Алпе) пукотина и глацијалних долина и планина, топлих извора, планинских ливада, водопада и многих сродних станишта. Парк се налази на месту где се срећу тајге, степе, алпске шуме и језерски екосистеми. Тункиншки, и долина Тунке, налази се између- Бајкалског језера и језера Хувсгул.[2][3] Висине планина се крећу од 668 m до 3.172 m.[4] Централна долина Иркута је равница са плодном земљом која је погодна за пољопривреду. У долини постоји неколико малих насеља, углавном настањених аутохтоним сибирским народима.[5]
-
Границе парка се поклапају са границама Тункиншког округа -
Неактивни вулкан Талскаја -
Река Кингирга
.svg)
Клима
уредиУ парку влада континентална клима (Кепенова класификација климата Dwc субполарна клима: снежна клима са сувом и хладном зимом и прохладним летом). Просечна количина падавина годишње износи 595 mm (највеће количине су летње падавине).[6]
Фауна
уредиКао биолошки разнолик и изолован парк, Тункиншки је дом бројним животињама: идентификовано је преко 305 кичмењака, од којих је 62 окарактерисано као ретко или угрожено. У угрожене врсте спадају снежни леопард (са потврђеним присуством у северном делу парка) и азијски дивљи пас (такође присутан у северном делу).[7] Истраживачи парка идентификовали су 54 врсте сисара (неке од њих су сибирска срна, ждеравац, лос, и степски твор), 18 врста риба (најчешће липљан, шаран, кленић и жутоперка), 207 врста птица гњездарица и још 30 селица, 4 врсте водоземаца и 5 врсте гмизаваца.[1]
Флора
уредиЕкорегија обухвата четинарске шуме на падинама Сајанских планина (које се често називају шуме тајге) које се сврставају у умерене четинарске шумске биоме.[8] То су шуме прелазних зона које садрже врсте из сибирске тајге и монголске степе, пре свега бора, кедра и ариша. Доња подручја карактерише шумско-степска вегетација.[9] Виша надморска висина укључује тундру и алпске пропланке. Забележено је више од 900 васкуларних биљака, а 43 угрожене врсте биљака наведене су у руској Црвеној књизи.
Туризам
уредиМали спа центар Аршан налази се у подножју Сајанске планине, а познат је по карбонатним минералним изворима. У граду постоји развијена инфраструктура, укључујући хотеле, купалишта и кафиће. Подручје је познато по кајаку, планинарењу и пењању по стенама.[5]
Референце
уреди- ^ а б „NPTunka”. Official Park Site (in English). Ministry of Natural Resources and Environment of the Russian Federation. Архивирано из оригинала 13. 4. 2012. г. Приступљено 1. 11. 2015.
- ^ „TunkaRus”. Tunkinsky Park; Russian Zapovedniks and National Parks. Russian Nature. Приступљено 1. 11. 2015.
- ^ „RusNature”. Geophysical Features of Lake Baikal and Its Catchment. Russian Nature. Приступљено 1. 11. 2015.
- ^ Russia, OOPT. „ooptinfo”. Protected Russia: Tunkinsky Park. Приступљено 1. 11. 2015.
- ^ а б „BiakalComplex”. Baikal Tourism, Tunka Valley. Приступљено 1. 11. 2015.
- ^ Kottek, M.; et al. „Koeppen” (PDF). World Map of the Koeppen-Gieger Climate Classification, Updated. Meteoroligische Zeitschrift, June 2006. Приступљено 1. 8. 2015.
- ^ „WildRussia” (PDF). Tunkinsky National Park. Wild Russia News, Fall 2006. Приступљено 1. 11. 2015.
- ^ „GlobalSpecies”. Sayan Montane Conifer Forests. Global Species. Архивирано из оригинала 30. 01. 2016. г. Приступљено 1. 11. 2015.
- ^ „RusNatureSayan”. The Sayan Mountains. Russian Nature. Приступљено 1. 11. 2015.
