Чуанг Це је таоистички спис назван по кинеском филозофу Чуанг Цеу. Књига је написана после његове смрти, а садржи интерпретацију његовог учења.[1]

Верује се да је књигу саставио Куо Хсијанг, велики коментатор Чуанг Цеа из 3. века.[1] Књига је збирка таоистичких списа, из различитих фаза развоја таоизма. Није утврђено шта је писао сам Чуанг Це, али се углавном сматра да поглавља која представљају мисао треће фазе таоизма, представљају филозофију самог Чуанг Цеа.[1]

Садржај

уреди

Прво поглавље се зове »Срећни излет«, а друго »О једности ствари«. У „Срећном излету“ се говори о различитим степенима среће. Тако слободан развој људске природе може водити релативној срећи, док се апсолутна срећа постиже вишим разумевањем природе ствари. Зарад раста и развоја, потребно је слободно испољавање унутрашње природе ствари, која се назива Те и проистиче непосредно из Тао-а. Те је оно што нас чини оним што јесмо. Сва бића су срећна када се њихов Те, или њихова природа, потпуно и слободно испољава и развија.[1]

У књизи Чуанг Це супротставља оно што је природно ономе што је човеково. Слеђење природног, извор је васколике среће и доброте, док је слеђење онога што је човеково извор васколиког бола и зла.


Разна створења су по својој природи различита, па ни њихове природне способности нису исте. Међутим, заједничко им је да су подједнако срећна кад слободно испољавају своју природну способност. Тако „срећни излет“ преноси причу о великој и малој птици, чије су способности сасвим различите. Док једна лети хиљадама миља, друга једва може доспети са дрвета на дрво, па ипак су обе срећне чинећи оно што могу да чине. Чуанг Це закључује да не постоји једнообразност природе ствари, а наметање једнообразности може само донети патњу:


Међутим, управо сврха свих закона, морала, институција и влада јесте успостављање једнообразности и укидање разлика. Људи који покушавају да спроведу ову једнообразност могу имати сасвим добре намере, што ситуацију само чини још трагичнијом.


Чуанг Це се жестоко супротставља управљању путем формалног механизма државе и сматра да је најбољи начин управљања неуправљање.[1] Он каже:


Ако владар не остави људе на миру, већ покуша да њима влада помоћу закона и институција, природно постаје нешто вештачко, што Чуанг Це назива „преовладавањем оног што је од природе оним што је човеково“, чији плод могу бити једино беда и несрећа.[1]

Извори

уреди
  1. ^ а б в г д ђ Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977. pp. 124–138.

Литература

уреди
  • Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977.

Спољашње везе

уреди
  • (језик: енглески) Zhuangzi двојезична кинеско-енглеска верзија (превод James Legge)
  • (језик: енглески) The Zhuangzi (превод Nina Correa)
  • (језик: енглески) The Chuang-tzu (превод Lin Yutang)