Kalcijum-karbid

(преусмерено са Kalcijum karbid)

Kalcijum karbid je hemijsko jedinjenje hemijske formule CaC2. Kalcijum karbid je bledih boja, ali većina uzorka imaju boje koje variraju od crne do sivo-bele, zavisno od vrste. Glavna uloga mu je u industrijskoj proizvodnji acetilena i kalcijum cijanida.[5]

Kalcijum-karbid
Calcium Carbide
Nazivi
IUPAC naziv
Calcium Carbide
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.000.772
Svojstva
CaC2
Molarna masa 64,099 g/mol
Agregatno stanje Beli prah ili sivo/crni kristali
Gustina 2,22 g/cm³
Tačka topljenja 2.160 °C (3.920 °F; 2.430 K)
Tačka ključanja 2.300 °C (4.170 °F; 2.570 K)
razlaže se
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Tetragonal[3]
Kristalografska grupa D174h, I4/mmm, tI6
Geometrija molekula 6
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 4: Will rapidly or completely vaporize at normal atmospheric pressure and temperature, or is readily dispersed in air and will burn readily. Flash point below 23 °C (73 °F). E.g., propaneHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineReactivity code 2: Undergoes violent chemical change at elevated temperatures and pressures, reacts violently with water, or may form explosive mixtures with water. E.g., phosphorusSpecial hazard W: Reacts with water in an unusual or dangerous manner. E.g., cesium, sodium
4
1
2
Tačka paljenja 305 °C (581 °F; 578 K) (acetilen)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Proizvodnja

уреди
 
Kalcijum karbid.

Kalcijum karbid se industrijski proizvodi u električnim pećima sjedinjavanjem živog kreča i koksa na temperaturi od 2000 °C. Ovaj metod dobijanja kalcijum karbida se nije promenio još od 1888. kada je pronađen:

CaO + 3C → CaC2 + CO

Референце

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Massalimov, I. A.; Kireeva, M. S.; Sangalov, Yu. A. (2002). „Structure and Properties of Mechanically Activated Barium Peroxide”. Inorganic Materials. 38: 363. doi:10.1023/A:1015105922260. 
  4. ^ NFPA Hazard Rating Information for Common Chemicals. Northeastern University
  5. ^ Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8. Приступљено 6. 6. 2009. 

Литература

уреди

Spoljašnje veze

уреди