Kitovi su široko rasprostranjena i raznolika grupa potpuno vodenih placentnih morskih sisara. Oni su neformalna grupa unutar infareda Cetacea, koja obično isključuje delfine i pliskavice. Kitovi, delfini i pliskavice pripadaju redu Artiodactyla, koji se sastoji od parnoprstih kopitara. Njihovi najbliži postojeći srodnici su nilski konji, od kojih su se razdvojili pre oko 40 miliona godina. Smatra se da su se parvredovi kitova, kitovi usani (Mysticeti) i kitovi zubani (Odontoceti) razdvojili pre oko 34 miliona godina. Kitovi se sastoje od osam postojećih porodica: Balaenopteridae (brazdeni kitovi), Balaenidae (pravi kitovi), Cetotheriidae (pigmejski pravi kitovi), Eschrichtiidae (sivi kitovi), Monodontidae (beluge i narvali), Physeteridae (ulješura), Kogiidae (patuljaste i pigmejske ulješture), i Ziphiidae (kljunasti kitovi).

Kit
Neformalna grupa unutar infrareda Cetacea
Southern right whale
Južni glatki kit
Naučna klasifikacijaEdit this classification
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Artiodactyla
Podred: Whippomorpha
Infrared: Cetacea
Uključene grupe
Kladistički uključene, mada tradicionalno isključene iz taksona

Opšte karakteristike

уреди

Kitovi su stvorenja otvorenog okeana; hrane se, pare, porađaju, doje i odgajaju mlade u moru. Toliko je ekstremna njihova adaptacija na život pod vodom da nisu u stanju da prežive na kopnu. Kitovi se kreću u rasponu veličina od patuljastih kitova sa 2,6 m (8,5 ft) i 135 kg (298 lb) do plavog kita sa 29,9 m (98 ft) i 190 t, koji je najveće poznato stvorenje koje je ikad živelo. Ulješura je najveći zubati predator na zemlji. Nekoliko vrsta pokazuje polni dimorfizam, jer su ženke veće od mužjaka. Kitovi usani nemaju zube; umesto toga imaju ploče sa usima, nalik na resaste strukture koja se koristi za izbacivanje vode, uz zadržavanje krila i planktona kojim se hrane. Oni koriste nabore grla da prošire usta i uzmu ogromne gutljaje vode. Glatki kitovi imaju glave koje mogu da čine 40% njihove telesne mase radi preuzimanje vode. Kitovi zubani, s druge strane, imaju konusne zube prilagođene ulovu ribe ili lignji. Kitovi usani imaju dobro razvijen osećaj za „miris”, dok kitovi zubani imaju dobro razvijen sluh - njihov sluh, koji je prilagođen za vazduh i vodu, tako dobro je razvijen da neki mogu da prežive čak i ako su slepi. Neke vrste, poput ulješura, dobro su prilagođene za ronjenje na velike dubine kako bi lovili lignje i drugi omiljeni plen.

Kitovi su evoluirali od sisara koji žive na kopnu. Kao takvi, kitovi moraju redovno da udišu vazduh, iako mogu dugo ostati pod vodom. Neke vrste, poput ulješura, mogu da ostanu potopljene čak 90 minuta.[1] Oni imaju disajne otvore (modifikovane nosnice) koje se nalaze na vrhu glave, kroz koje ulazi i izbacuje se vazduh. Oni su toplokrvni i imaju sloj masti ili vorvanj ispod kože. Sa svojim hidrodinamičnim oblicima tela i dva uda koja su modifikovana u peraja, kitovi mogu da putuju brzinama do 20 čvorova, mada nisu jednako fleksibilni ili okretni kao perajari. Kitovi proizvode veliku raznolikost vokalizacija, a posebno su složene pesme grbavog kita. Iako su kitovi široko rasprostranjeni, većina vrsta preferira hladnije vode Severne i Južne hemisfere, a migriraju do ekvatora radi porođaja. Vrste poput grbavog i plavog kita mogu da pređu hiljade kilometara bez hranjenja. Mužjaci se obično pare sa više ženki svake godine, dok se ženke pare samo svake dve do tri godine. Telad se obično rađaju u prolećnim i letnjim mesecima, a ženke snose svu odgovornost za njihov uzgoj. Majke nekih vrsta poste i neguju svoje mladunce tokom jedne do dve godine.

Reference

уреди
  1. ^ Gray, Richard (13. 6. 2013). „How the sperm whale can hold its breath for 90 minutes”. Daily Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 21. 9. 2017. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди

Vebsajtovi

уреди