Грбави кит

врста сисара

Грбави кит (лат. Megaptera novaeangliae) је сисар из реда папкара (Artiodactyla) и инфрареда китова (Cetacea). То је једна од већих браздених врста, чије одрасле јединке имају дужини од 12 - 16 m и теже око 25 - 30 тона. Грбави кит има карактеристичан облик тела, са дугим репним перајем и чворастом главом. Познат је по испињању из воде и по другом карактеристичном понашању на површини, што га чини популарним код посматрача китова. Мужјаци производе сложену песму у трајању од 10 до 20 минута, коју понављају сатима. Сви мужјаци у групи производе исту песму, која је различита сваке сезоне. Њена сврха није јасна, мада то може помоћи код индуковања еструса код женки.[3]

Грбави кит
Временски распон: миоцен - садашњост[1]
Megaptera novaeangliae
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Инфраред:
Парвред:
Породица:
Род:
Врста:
M. novaeangliae
Биномно име
Megaptera novaeangliae
Borowski, 1781

Они су присутни у океанима и морима широм света, и обично прелазе до 25.000 km сваке године. Они се хране у поларним водама и мигрирају у тропске или суптропске воде како би се парили и вршили порађаје, постећи и живећи од својих масних резерви. Њихова прехрана састоји се од крила и ситне рибе. Грбави китови имају разноврстан репертоар метода храњења, укључујући и технику мреже мехура.

Као и други велики китови, грбави китови су били мета индустрије китолова. Ова врста је некада била ловљена до ивице изумирања; њена популација је опала за 90% пре мораторијума из 1966. године. Иако су се стокови делимично обновили до око 80.000 животиња широм света, заплитање у риболовну опрему, судари с бродовима и загађење буком и даље утичу на ову врсту.

Таксономија уреди

 
Млади кит с јасно видљивим издувним отворима

B. bonaerensis (јужни мањи усан)

B. acutorostra (мањи усан)

B. physalus (кит перајар)

B. edeni (пигмејски Брајдов кит)

B. borealis (сеј-кит)

B. brydei (Брајдов кит)

B. musculus (плави кит)

Megaptera novaeangliae (грбави кит)

Eschrichtius robustus (сиви кит)

Филогенетско стабло животиња сродних са грбавим китом

Грбави китови су браздени китови, чланови Balaenopteridae фамилије која обухвата плавог, перајарног, брајдовог, рудолфијевог кита и мање усане. Сматра се да су се браздени китови раздвојили од других фамилија подреда Mysticeti још средином миоценске ере.[4] Међутим, није познато кад су се чланови фамилије међусобно раздвојили.

Иако је јасно повезан са џиновским китовима рода Balaenoptera, грбави кит је једини члан свог рода. Недавно секвенцирање ДНК је показало да је грбавац заправо ближи појединим бразденим китовима, нарочито киту перајару (B. physalus) и вероватно сивом киту (Eschrichtius robustus), него што је то случај са другима, попут мањег усана.[5][6][7][8]

Распрострањење уреди

Грбави кит има станиште у Америчкој Самои, Анголи, Антигви и Барбуди, Аргентини, Аруби, Аустралији, Бангладешу, Барбадосу, Бахамским острвима, Бенину, Бермудским острвима, Бразилу, Вануатуу, Венецуели, Вијетнаму, Габону, Гани, Гваделупу, Гватемали, Гренади, Гренланду, Гваму, Данској, Девичанским острвима, Доминиканској Републици, Доминици, ДР Конгу, Еквадору, Екваторијалној Гвинеји, Западној Сахари, Зеленортским острвима, Индији, Индонезији, Ирану, Ирској, Исланду, Јамајци, Јапану, Јемену, Јужноафричкој Републици, Јужној Кореји, Кајманским острвима, Камеруну, Канади, Кенији, Кини, Кирибатима, Колумбији, Коморима, Костарици, Куби, Куковим острвима, Мадагаскару, Малдивима, Малезији, Мароку, Мартинику, Маршалским острвима, Мауританији, Маурицијусу, Мексику, Мјанмару, Мозамбику, Намибији, Науруу, Нигерији, Никарагви, Новом Зеланду, Норвешкој, Обали Слоноваче, Оману, Пакистану, Палауу, Панами, Папуи Новој Гвинеји, Перуу, Порторику, Португалу, Републици Конго, Русији, Салвадору, Самои, Светој Луцији, Светом Винсенту и Гренадинију, Светом Китсу и Невису, Северној Кореји, Сејшелима, Сенегалу, САД, Соломоновим острвима, Сомалији, Танзанији, Тогу, Тонги, Тринидаду и Тобагу, Тувалуу, Тунису, Уједињеним Арапским Емиратима, Уједињеном Краљевству, Уругвају, Филипинима, Фиџију, Француској, Хаитију, Холандским Антилима, Хондурасу, Чилеу, Џибутију, Шпанији и Шри Ланци.[2]

ФАО рибарска подручја (енгл. FAO marine fishing areas) на којима је ова врста присутна су у Арктичком мору, северозападном Атлантику, североисточном Атлантику, западном централном Атлантику, источном централном Атлантику, југозападном Атлантику, југоисточном Атлантику, Атлантику у подручју Антарктика, западном Индијском океану, источном Индијском океану, јужном Индијском океану и Индијском океану у подручју Антарктика, северозападном Пацифику, североисточном Пацифику, западном централном Пацифику, источном централном Пацифику, југозападном Пацифику, југоисточном Пацифику и Пацифику у подручју Антарктика.[2]

Станиште уреди

Грбави кит живи у морима и океанима.[2]

Угроженост уреди

Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[2]

Популациони тренд уреди

По доступним подацима, популација ове врсте се повећава.[2]

Референце уреди

  1. ^ „Fossilworks: Megaptera”. Fossilworks. Архивирано из оригинала 09. 04. 2018. г. Приступљено 8. 4. 2018. 
  2. ^ а б в г д ђ Cooke, J.G. (2018). Megaptera novaeangliae. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature.  База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  3. ^ „30 Animals That Made Us Smarter, Whale and wind turbine”. BBC World Service (на језику: енглески). 22. јул 2019. Приступљено 24. 7. 2019. 
  4. ^ Gingerich, P. D. (2004). „Whale Evolution” (PDF). McGraw-Hill Yearbook of Science & Technology. The McGraw Hill Companies. 
  5. ^ Arnason, U.; Gullberg A. & Widegren, B. (1. 9. 1993). „Cetacean mitochondrial DNA control region: sequences of all extant baleen whales and two sperm whale species”. Molecular Biology and Evolution. 10 (5): 960—970. PMID 8412655. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a040061 . Приступљено 25. 1. 2009. 
  6. ^ Sasaki, T.; et al. (4. 3. 2011). „Mitochondrial Phylogenetics and Evolution of Mysticete Whales”. Systematic Biology. 54 (1): 77—90. PMID 15805012. doi:10.1080/10635150590905939 . Приступљено 6. 6. 2011. 
  7. ^ Hatch, L.T.; Dopman, E.B. & Harrison, R.G. (26. 5. 2006). „Phylogenetic relationships among the baleen whales based on maternally and paternally inherited characters” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 41 (1): 12—27. PMID 16843014. doi:10.1016/j.ympev.2006.05.023. 
  8. ^ Seeman, Mette E.; et al. (децембар 2009). „Radiation of Extant Cetaceans Driven by Restructuring of the Ocean”. Systematic Biology. 58 (6): 573—585. JSTOR 25677547. PMC 2777972 . PMID 20525610. doi:10.1093/sysbio/syp060. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди