Kloksazolam je organsko jedinjenje, koje sadrži 17 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 349,211 Da.[1][2][3]

Kloksazolam
Klinički podaci
Prodajno imeAkton, Cloxam, Clozal, Elum
Drugs.comMonografija
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije65 h
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj24166-13-0 ДаY
ATC kodN05BA22 (WHO)
PubChemCID 2816
DrugBankDB01553 ДаY
ChemSpider2714 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC17H14Cl2N2O2
Molarna masa349,211
  • ClC1=CC2=C(NC(=O)CN3CCOC23C2=CC=CC=C2Cl)C=C1
  • InChI=1S/C17H14Cl2N2O2/c18-11-5-6-15-13(9-11)17(12-3-1-2-4-14(12)19)21(7-8-23-17)10-16(22)20-15/h1-6,9H,7-8,10H2,(H,20,22) ДаY
  • Key:ZIXNZOBDFKSQTC-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja203 °C (397 °F)
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 1
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 3,5
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -4,5
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 41,6

Reference

уреди
  1. ^ Ansseau, Marc, and Remy von Frenckell. Controlled comparison of two anxiolytic benzodiazepines, cloxazolam and bromazepam. Neuropsychobiology 24.1 (1990): 25-29
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).