Vodonični jon
Vodonični jon ke termin koji IUPAC preporučuje kao termin za sve jone vodonika i njegove izotope.[1] U zavisnosti od naelektrisanja jona, razlikuju se dve klase: pozitivno naelektrisani joni i negativno naelektrisani joni.
U vodenim uslovima nađenim u biohemiji, vodonični joni postoje u hidratnoj formi hidronijum, H3O+, mada ih biohemičari često nazivaju "vodoničnim jonima" ili čak "protonima".
Katjon
уредиKad izgubi svoj elektron, mogu da se formiraju sledeći katjoni:
- Hidron: generalno ime za pozitivni jon vodoničnog izotopa (H+)
- Proton: 1H+ (i.e. katjon protijuma)
- Deuteron: 2H+, D+
- Triton: 3H+, T+
In addition, the ions produced by the reaction of these cations with water as well as their hydrates are called hydrogen ions:
- Hidronijum jon: H3O+
- Zundel katjon: H5O2+ (imenovan po Džordžu Zundelu)
- Eigenov katjon: H9O4+ (named for Manfredu Eigenu)
Zundelov i Eigenov katjon imaju značajnu ulogu u difuziji protona u saglasnosti sa Grotusovim mehanizamom.
U kontekstu kiselina, vodonični joni se tipično odnose na hidrone.
Anjon
уредиVodonični anjoni se formiraju kad dodatkom elektrona:
- Hidrid: generalno ime koje se odnosi na negativni jon nekog vodoničnog izotopa (H−)
- Deuterid: 2H−, D−
- Tritid: 3H−, T−
Reference
уреди- ^ Compendium of Chemical Terminology, 2nd edition McNaught, A.D. and Wilkinson, A. Blackwell Science, 1997, ISBN 0-86542-684-8, also online Архивирано на сајту Wayback Machine (12. децембар 2005)