Vodonikov anjon je generički naziv za negativni vodonični jon, H. On je konstituent atmosfere zvezda,[4] kao što je Sunce, gde je on dominantan apsorbant fotona sa energijama u opsegu 0.75-4.0 eV, koje se kreću od infracrvenog do vidljivog spektra[5]. On je isto tako prisutan u jonosferi Zemlje[5].

Vodonikov anjon
Nazivi
Sistemski IUPAC naziv
Hidrid[1]
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
Gmelin Referenca 14911
Svojstva
H
Molarna masa 1.00794 g mol-1
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 108.96 J K-1 mol-1
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Njegovo postojanje je prvi dokazao Hans Bet 1929.[6] H je neobičan jer nema pobuđeno vezujuće stanje, što je dokazano 1977[7]. On je bio eksperimentalno izučavan primenom akceleratora čestica[8].

Hemijska jedinjenja koja formalno sadrže vodonikov anjon se nazivaju hidridima.

ReferenceУреди

  1. ^ „Hydride - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ *Srinivasan G. (1999). From White Dwarfs to Black Holes: The Legacy of S. Chandrasekhar, (Chicago: University of Chicago Press)
  5. 5,0 5,1 Rau A. (1999). The Negative Ion of Hydrogen, Chapter 5 of Srinivasan (1999)
  6. ^ Bethe H. (1929). Z. Phys., 57, 815
  7. ^ Hill R. N. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 643
  8. ^ Bryant H.C. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 228

Vidi jošУреди

Spoljašnje vezeУреди