Отворите главни мени

Ђорђе Стратимировић (археолог)

Ђорђе Стратимировић (Грац, 22. фебруар 1858Беч, 4. децембар 1936)[1] био је археолог и књижевник. Бавио се лепом књижевношћу иако је највише објављивао археолошке радове из историје југословенских народа. Он је допунио и издао и Успомене Ђорђа Стратимировића - генерала, његовог оца и то нарочито из године 1848. и додао низ различитих извора.

Ђорђе Стратимировић (археолог)
Датум рођења(1858-02-22)22. фебруар 1858.
Место рођењаГрац
  Аустријско царство
Датум смрти4. децембар 1936.(1936-12-04) (78 год.)
Место смртиБеч
  Аустрија
Потпис
Đorđe Đ. Stratimirović signature.jpg

Биографски подациУреди

Средњу школу је учио у Новом Саду, Прагу, Београду и Осијеку, а Техничке науке у Бечу. Био је инспицијент на радовима поправке цркве и сплитског звоника око 1891. године и ту га је у археолошке радове упутио Дон Фране Булић. Он је тај рад наставио у Босни и Боки которској где је био у служби.

 
Насловна страна Одабраних пјесама изворних и преведених (1910) Ђорђа Стратимировића

Најважнији његови радови из археологијеУреди

  • Палата цара Диоклецијана у Сплиту (1891. године)
  • Град Високи (1891. године)
  • Град Бобановац (1891. године)
  • О цркви Св. Николе у Котору (1903. године)
  • О прошлости и неимарству Бока которске (1905. године)

РеференцеУреди

  1. ^ Радојчић, Никола; Лесковац, Младен (1937). „Ђорђе Стратимировић (читуља)”. Гласник Историског друштва у Новом Саду. Свеска 30, књига X, свеска 4: 474—480. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди