Јагода Брлић (Брод на Сави, 5. фебруар 1824 — Загреб, 15. април 1897) била је хрватска песникиња. Писала је родољубиву, љубавну и елегијску лирику, у духу илиризма.[2] Прву, а уједно и најбољу песму Чекање објавила је 1842. године у часопису Коло.[a] Популарности њене поезије допринео је Иван Зајц, компонујући музику за њену песму Уздах. У свом дому у Загребу Јагода Брлић окупљала је најугледније хрватске писце и политичаре друге половине 19. века.[5]

Јагода Брлић
Jagoda Brlic.jpg
Пуно имеМарија Агата Брлић, удата Армуш
Датум рођења(1824-02-05)5. фебруар 1824.
Место рођењаБрод на Сави
 Хрватска
Датум смрти15. април 1897.(1897-04-15) (73 год.)
Место смртиЗагреб
 Хрватска
Периоддруга половина 19. века
Зграда породице Брлић, на Тргу Иване Брли-Мажуранић у Славонском Броду, где се до 1882.[1] године налазила родна кућа Јагоде Брлић

БиографијаУреди

ПореклоУреди

Јагода Брлић рођена је 1824. године у Броду на Сави (данашњи Славонски Брод) као Марија Агата Брлић. Отац јој је био хрватски књижевник, лингвиста и трговац Игњат Алојзије Брлић, а мајка Катарина Бенко. Породица Брлић је, осим Јагоде, имала још четворо деце: ћерку Ану и синове Игњата, Иву и Андрију Торквата, касније познатог публицисту и политичара.[6] Син Андрије Торквата Брлића, Ватрослав, био је ожењен чувеном књижевницом Иваном Брлић-Мажуранић.[7] Ватрослава је, као потенцијалног младожењу Иваниним родитељима препоручила управо Јагода.[8]

ОбразовањеУреди

Јагода Брлић је у Броду на Сави похађала тзв. тривиалну и главну учиону, а затим и Државну дјевојачку школу.[2] Још у родитељском дому имала је велики подстицај за књижевни рад. Њен отац, Игњат Алојзије брлић, истиче се својим књижевним радом још у предилирском периоду. У оквиру свог књижевног и лингвистичког рада дописивао се и са Вуком Караџићем.[9]

Породични животУреди

Године 1848. Јагода се удала за лекара Ивана Амруша, са којим је имала четворо деце: Милана, Вилхелмину, Аду и Јулку.[10] Породица је у почетку живела у родном Броду на Сави, затим у Новој Градишки од 1850. до 1859. После поновног краћег боравка у Броду, године 1861. породица се сели у Загреб.[2]

Као девојка, Јагода је писала поезију, али се удајом потпуно посветила породици, тако да је са писањем наставила тек под старе дане, када су јој деца одрасла и напустила родитељски дом.[10] Ипак, ни у том периоду није се сасвим одрекла књижевности. У њеном дому у Загребу окупљали су се познати књижевници и политичари,[5] међу којима су били Петар Прерадовић, Аугуст Шеноа, Јосип Еуген Томић и други.[2]

Умрла је 1897. године у Загребу. Сахрањена је у породичној гробници на загребачком гробљу Мирогој.[11]

Књижевни радУреди

Писањем је Јагода Брлић почела да се бави као сасвим млада девојка. Прва песму, Чекање, објавила је у првом броју часописа Коло 1842. године, кад јој је било само 18 година. Исте године објављена јој је песма и у часопису Даница, који је уређивао Људевит Гај, а 1845. и у часопису Зора далматинска. После удаје Јагода је прекинула са писањем, да би поново објавила песму Три цјелова[12] тек 1897. у часопису Виенац (после 1906 Вијенац).[4]

Писала је родољубиву, љубавну и елегијску лирику. Бранко Водник сврстава је међу ретке, али истакнуте књижевнице Илирског покрета (Хрватски народни препород), заједно са Драгојлом Јарневић, Аном Видовић и кнегињом Љубицом Обреновић.[6] Аугуст Шеноа уврстио је руковет њених песама у антологију Виенац изабраних пјесама хрватских и србских из 1873. Њеној популарности допринео је хрватски композитор Иван Зајц, када је 1893. године компоновао музику за њену песму Уздах.[2]

Део њене песничке оставштине објављен је као рукопис 1919. године, у посебној књизи Пјесме.[13] Рукописна оставштина Јагоде Брлић чува се у Архиву породице Брлић у Славонском Броду.[2]

НапоменеУреди

  1. ^ Часопис Коло је књижевно уметнички часопис у издању Матице хрватске. Покренуо га је 1842. године Станко Враз, заједно са Људевитом Вукотиновићем и Драгутином Раковцем као критички часопис, после разлаза са уредником часописа Даница,[3] Људевитом Гајем.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ „Slavonski Brod, Zgrada obitelji Brlić, Trg I.B. Mažuranić 8”. Središnji državni portal. Republika Hrvatska, Ministarstvo kulture. Приступљено 12. 11. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Detoni-Dujmić, Dunja (1989). „Brlić, Jagoda”. Hrvatski biografski leksikon. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 12. 11. 2019. 
  3. ^ Брешић, Винко. „Сви Павлетићеви часописи”. Лични сајт. академик Влатко Павлетић. Приступљено 12. 11. 2019. 
  4. 4,0 4,1 Водник 1919, стр. IX
  5. 5,0 5,1 „Brlić, Jagoda”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 12. 11. 2019. 
  6. 6,0 6,1 Водник 1919, стр. IV
  7. ^ „Rodoslovlje obitelji Mažuranić - Brlić - Ružić”. Villa Ruzic. Spomenička knjižnica i zbirka Mažuranić - Brlić - Ružić. Приступљено 12. 11. 2019. 
  8. ^ „Ivana Brlić-Mažuranić - Biografija”. Europe Through the Lines of Literature. Erasmus. Приступљено 12. 11. 2019. 
  9. ^ Водник 1919, стр. V
  10. 10,0 10,1 Водник 1919, стр. X
  11. ^ Водник 1919, стр. XI
  12. ^ „Brlić, Jagoda”. BRODENSIJA - zavičajna zbirka. Gradska knjižnica Slavonski Brod. Приступљено 12. 11. 2019. 
  13. ^ Брлић 1919

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди