Отворите главни мени

Др Јан Булик (свк. Ján Bulík; Ковачица, 1. јануар 1897Маутхаузен, 30. јануар 1942) је био словачки адвокат, посланик Велике народне скупштине и први председник Матице словачке у Југославији.

Јан Булик
Ján Bulík.jpg
Др Јан Булик
Биографија
Датум рођења(1897-01-01)1. јануар 1897.
Место рођењаКовачица
 Аустроугарска
Датум смрти30. јануар 1942.(1942-01-30) (45 год.)
Место смртиМаутхаузен
 Трећи рајх

ОбразовањеУреди

Политичка и адвокатска каријераУреди

Након матуре отишао је у Први светски рат. Пред сам крај рата интензивно је радио на националним пословима. У Ковачици је основао Словачко народно веће. Био је посланик на Великој народној скупштини, и био је изабран у Велики народни савет. Потом је постављен за вишег управитеља ковачичког округа. На том положају остаје до 1921. године, када наставља студије у Београду и Загребу. Пошто је докторирао једно време је стажирао код др Људевита Мичатека, да би 1926. отворио своју адвокатску канцеларију у Новом Саду. Затим се сели у Београд, а непосредно пред почетак Другог светског рата ради као адвокат у Ковачици.

Упоредо са адвокатуром бавио се и политиком. На Буликову иницијативу у новембру 1929. формиран је Саветодавни одбор Словака Дунавске бановине, са седиштем у Новом Саду. Одбор се залагао за остварење културних потреба Словака. Основао је и био први председник Матице словачке у Југославији. Због политичке активности 11. августа 1935. подноси оставку на место председника Матице и постаје члан Самосталне демократске странке. Године 1938. је пружао подршку Чехословачкој републици угроженој фашизмом. По окупацији Југославије ухапшен је од стране Гестапоа 10. маја 1941. године. Одведен је у логор Маутхаузен, где је убијен 30. јануара 1942. године.[1]

Спортска каријераУреди

Као студент бавио се спортом, и у дресу загребачке Конкордије 1920. постао је државни првак у скоку у даљ. Спортску каријеру наставио је све до 1924. када је требало да учествује на Олимпијади, али га је повреда спречила у даљем бављењу спортом.[1]

Одликовања и признањаУреди

Одликован је Орденом југословенске круне четвртог степена, Чехословачким војним крстом и Орденом словачког народног устанка првог реда.[1]

У Кнез Михајловој улици број 6, у Београду, где је Булик имао адвокатску канцеларију, је 17. маја 2007. године постављена спомен плоча.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Иза гора и долина; Три века Словака у Војводини. Нови Сад: Музеј Војводине. 2017. стр. 81—82.