Јапанска лака крстарица Могами

Крстарица Могами (јап:最上 通報艦) је била други брод серије лаких крстарица класе Јодо у Царској Јапанској морнарици. Добила је име по реци Могами, која се налази на острву Хоншу, Јапан.

Јапанска лака крстарица Могами
Лака крстарица Могами
Општи подаци
КаријераЈапанска ратна застава
Кобилица постављена3. март 1907.
Поринут25. март 1908.
Завршетак градње16. септембар 1908.
СудбинаСасечена 1928. - 1931.
Главне карактеристике
Депласман1.350 тона стандардни депласман
Дужина91.40 метара
Ширина9.80 метара
Газ3.00 метара
Погон6 котла Мијабара, снаге 8.000 КС
Гориво68 тоне угља; 352 тоне нафте
Брзина23 чвора
Посада134 официра и морнара
НаоружањеТопови: 2 × 120 mm, 4 × 80 mm
Митраљези: 1
Торпеда 2 × 450 mm

Позадина уреди

Пројектовани и изграђени у домаћим бродоградилиштима у Јапану, лако наоружани и лако оклопљени бродови класе Јодо, су били намењени за веома брзе извиђаче, и служили су као обавештајни бродови. Међутим, они су већ били застарели кад су пројектовани, са усавршеном бежичном радио везом коришћеном током Руско-Јапанског рата у периоду 1904. - 1905. године.

Могами је за разлику од постојећих бродова, био први брод у јапанској морнарици са турбином. Ипак, Јапанци нису могли да произведу редуктор, те је Могами имао један незграпан систем од три потпуно спрегнуте турбине; две за крстарење и једна за велке брзине. Такође то је био први ратни брод изграђен код Мицубишијеве Тешке индустрије у Нагасакију.

Служба уреди

Комплетирана након завршетка Руско-Јапанског рата, крстарица Могами је у почетку коришћена за обуку и обално патролирање. Могами је 12. октобра 1912. године, прекласификована у топовњачу 1. класе.

Крстарица Могами је била део јапанске флоте у бици за Цингтао у Првом светском рату, и помогла је у потапању немачког торпиљера С-90. Она је касније (1917. - 1921) прикључена патролној служби између Каролинских и Маријанских острва, након што је Јапан запленио те острвске групе од Немачке.

У периоду од 1921. до 1928, Могами је придружена рибарској патролној служби и патролира дуж обале Сибира.

Могами одлази на сечење 1. априла 1928. године. Иронично, мада је Могами сматран за модеран и успешан пројекат, са његовом великом брзином и турбинама, он је пензионисан много пре свог брода близанца – крстарице Јодо, углавном због перформанси и проблема са одржавањем његових мотора.

Док се налазио на сечењу у Осаки, једна искра из апарата за заваривање пали преосталу нафту у Могавијевим складиштима, проузроковавши експллозију и пожар који уништава труп брода за два сата. Могамијев главни јарбол је конзервисан и сачуван у Наканошима парку у центру града Осака као један мировни меморијал.

Види још уреди

Литература уреди

  • Ивенс, Дејвид (1979). 'Kaigun: Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941'. US Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8. 
  • Ховарт, Стивен (1983). 'The Fighting Ships of the Rising Sun: The Drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945'. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
  • Џеин, Фред Т. The imperial Japanese navy. Thacker, Spink & Co. јануар 1904. ASIN B00085LCZ4. 
  • Јенцура, Хансгеорг (1976). 'Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945'. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
  • Шенкинг, Џ. Чарлс (2005). 'Making Waves: Politics, Propaganda, And The Emergence Of The Imperial Japanese Navy, 1868. - 1922.'. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-4977-0. 

Спољашње везе уреди