Јасмина Ахметагић

српска професорка, истраживачица, књижевна критичарка, теоретичарка и песникиња

Јасмина Ахметагић (Београд, 1970) српска је професорка, истраживачица, књижевна критичарка, теоретичарка и песникиња. Написала је низ књига анализе дела српских и иностраних аутора.[1]

Јасмина Ахметагић
Лични подаци
Датум рођења(1970-00-00)1970.
Место рођењаБеоград, СФРЈ

Биографија уреди

Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, где је магистрирала и докторирала са темом „Библијски подтекст српске прозе друге половине двадесетог века (Р. Константиновић, М. Ковач, Д. Киш, М. Павић, Б. Пекић, В. Добривојевић)“.[2]

Предавала је у Земунској гимназији, у два наврата је радила у Народној библиотеци Србије, где се бавила лектуром. Предавала је и на Интернационалном универзитету и Државном универзитету у Новом Пазару, Алфа универзитету у Београду и радила у Институту за српску културу на Косову.[3] Последњих година ради у Унесковом међународном институту за планирање образовања у Лепосавићу.

Дана 27. јануара 2015. године добила је награду „Никола Милошевић“ за књигу „Приповедач и прича“. Награда се додељује за најбољи рад из области филозофије, естетике и теорије књижевности и уметности.[4]

У својој књизи Унутрашња страна постмодернизма: поглед на теорију из 2005. године, она отворено и оштро преиспитује оцену књижевног стваралаштва академика Милорада Павића.[5] Први део књиге испитује Павића као, по оцени постмодерних критичара, највреднијег и најтипичнијег представника српског постмодернизма, а други део књиге испитује сам постмодернизам, са становишта изјава које су му дали његови заговорници.[6][7]

Награде уреди

  • Награда Исидоријана за књиге Унутрашња страна постмодернизма: поглед на теорију / о Павићу и Антропопеја – библијски подтекст у Пекићевој прози
  • Књига Приче Нарциса злостављача: злостављање и књижевност је ушла у најужи избор за награду Исидора Секулић 2012.
  • Књига Приче Нарциса злостављача: злостављање и књижевност је ушла у у најужи избор за награду Никола Милошевић 2012.
  • Књига Приповедач и прича је добила награду Никола Милошевић 2015.

Одабрана дела уреди

Одабрани чланци
  • Фантом постмодернизма, 2004.
  • Изгледа, дакле – није, 2005.
  • Религиозност Едуарда Сама, 2005.
  • Аутентична религиозност или јерес? (Хазарски речник), 2006.
  • Драмска слика проблема виктимизације, 2006.
  • Феномен чуда у роману Опсада цркве Светог Спаса Горана Петровића, 2007.
  • Изабрана проза – Драга Гавриловић, аутор предговора Јасмина Ахметагић, 2007.
  • Проблематичан идентитет приповедача у роману Вјечник Неџада Ибришимовића, 2007.
  • Врлинска бића Драге Гавриловић, 2007.
  • Стање порицања: иронија и меморија (суочавање с кривицом Конрада Рутковског), 2009.
  • Је ли било кнежеве вечере?, 2009.
  • Приватно и јавно у Селимовићевим романима Дервиш и смрт и Тврђава, 2010.
  • Еволуција романескног жанра, 2010.
  • Пројективна идентификација Мустафе Маџара, 2011.
  • Птице од заборава, птице ускрснућа и друге артифицијелне птице у поезији Бранка Миљковића, 2011.
  • Костићев Пера Сегединац и Горски вијенац, 2011.
  • Архетипски мотиви Скендера Куленовића, 2011.
  • Петронијев Сатирикон и Киклоп Ранка Маринковића: менипска сатира и постмодерни роман, 2011.
  • Да ли је Августин починио грех против љубави? (Исповести в. с. Вита Бревис), 2012.
  • Златно руно у светлу дубинске психологије, 2012.
  • Баналност зла у причи „Бифе ’Титаник’” Иве Андрића, 2012.
  • Човјек, Босна и свијет у умјетничким видицима Абдулаха Сидрана / Емпатија у поезији Абдулаха Сидрана, 2012.
  • Писати роман је као градити кућу, 2012.
  • Слепило Хосеа Сарамага - тумачење параболе: говор о вредностима, 2012.
  • Григорије Божовић и Иво Андрић: Нахијска прокуда и Пут Алије Ђерзелеза, 2012.
  • Страст за немогућим владике Данила: Нека буде што бити не може, 2012.
  • У трагању за изгубљеним руном: концепција времена у Златном руну, 2013.

Референце уреди

  1. ^ а б (интервју). Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ);
  2. ^ „Dr. Jasmina Ahmetagić, Senior Research Associate”. Institut za srpsku kulturu - Pristina / Leposavic. 2020. Архивирано из оригинала 14. 05. 2021. г. Приступљено 5. 12. 2020. 
  3. ^ Stankovic, Radmila (6. 12. 2012). „Jasmina Ahmetagić: Pedofil može da napiše roman, nacionalista odmah dobije preko nosa” [Jasmina Ahmetagić: A pedophile can write a novel, he immediately gets a nationalist over his nose]. Nova srpska politička misao (на језику: српски). Приступљено 5. 12. 2020. 
  4. ^ Odalovic, Natasa B. (18. 6. 2016). „Banalnost je teška duševna bolest” [Banality is a severe mental illness]. Danas (на језику: српски). Приступљено 5. 12. 2020. 
  5. ^ Obradović, Dragana (2016). „War, Postmodernism, and Literary Immanence”. Writing the Yugoslav Wars. University of Toronto Press. стр. 20–36. ISBN 9781442629547. JSTOR 10.3138/j.ctt1whm98w.5. 
  6. ^ Nemanjić, Miloš (13. 9. 2006). Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća. IFDT. ISBN 9788682417149 — преко Google Books. 
  7. ^ „Pripadnost klanu se prepoznaje” [Clan affiliation is recognized]. Radio Slobodna Evropa (на језику: српски). 28. 10. 2005. Приступљено 5. 12. 2020. 
  8. ^ Radulović, Željka (јун 2014). „Od ljudi i stresa bežim u rad” [I run away from people and stress to work]. Bilje i Zdravlje (на језику: српски). бр. 264. NIP Kompanija. Приступљено 5. 12. 2020. 
  9. ^ Dakić, Goran (12. 4. 2019). „Jasmina Ahmetagić za SC: Srpske kulture na tzv. Kosovu nema” [Jasmina Ahmetagić for SC: Serbian cultures on the so-called. Kosovo does not]. Srpska Cafe (на језику: српски). Приступљено 5. 12. 2020. 
  10. ^ „PROF. DR JASMINA AHMETAGIĆ: „IZDAJE SE PREBOLE, ALI SE SAMOIZDAJE UGLAVNOM NE PREŽIVLJAVAJU" [Prof. Dr. Jasmina Ahmetagić: "Betrayal Is Overcome, But Self-Betrayal Generally Does Not Survive"]. Tvoj Magazin (на језику: српски). новембар 2020. Приступљено 5. 12. 2020. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди