Јасмина Ахметагић

Јасмина Ахметагић
Јасмина Ахметагић
Лични подаци
Датум рођења	1970.
Место рођења	Београд, СФРЈ

Јасмина Ахметагић (Београд, 1970) српска је професорка, истраживачица, књижевна критичарка, теоретичарка и песникиња. Написала је низ књига анализе дела српских и иностраних аутора.^[1]

Биографија уреди

Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, где је магистрирала и докторирала са темом „Библијски подтекст српске прозе друге половине двадесетог века (Р. Константиновић, М. Ковач, Д. Киш, М. Павић, Б. Пекић, В. Добривојевић)“.^[2]

Предавала је у Земунској гимназији, у два наврата је радила у Народној библиотеци Србије, где се бавила лектуром. Предавала је и на Интернационалном универзитету и Државном универзитету у Новом Пазару, Алфа универзитету у Београду и радила у Институту за српску културу на Косову.^[3] Последњих година ради у Унесковом међународном институту за планирање образовања у Лепосавићу.

Дана 27. јануара 2015. године добила је награду „Никола Милошевић“ за књигу „Приповедач и прича“. Награда се додељује за најбољи рад из области филозофије, естетике и теорије књижевности и уметности.^[4]

У својој књизи Унутрашња страна постмодернизма: поглед на теорију из 2005. године, она отворено и оштро преиспитује оцену књижевног стваралаштва академика Милорада Павића.^[5] Први део књиге испитује Павића као, по оцени постмодерних критичара, највреднијег и најтипичнијег представника српског постмодернизма, а други део књиге испитује сам постмодернизам, са становишта изјава које су му дали његови заговорници.^[6]^[7]

Награде уреди

Награда Исидоријана за књиге Унутрашња страна постмодернизма: поглед на теорију / о Павићу и Антропопеја – библијски подтекст у Пекићевој прози
Књига Приче Нарциса злостављача: злостављање и књижевност је ушла у најужи избор за награду Исидора Секулић 2012.
Књига Приче Нарциса злостављача: злостављање и књижевност је ушла у у најужи избор за награду Никола Милошевић 2012.
Књига Приповедач и прича је добила награду Никола Милошевић 2015.

Одабрана дела уреди

— (2020). Znati unapred: paranoja u srpskoj književnosti [Know In Advance: Paranoia In Serbian Literature] (на језику: српски). Institut za srpsku kulturu. ^[1]
— (2017). Knjiga o Kamiju : poetika mere [A Book About Camus: The Poetics of Measure] (на језику: српски). Dereta. ISBN 978-8664571234.
— (2016). Proza Duse [Prose of the Soul] (на језику: српски). Dossier. ISBN 978-8660471996.
— (2014). Pripovedac i prica [The Storyteller and the Story] (на језику: српски). Institut za srpsku kulturu. ISBN 978-8689025200.
— (2013). Knjiga o Dostojevskom : bolest prekomernog saznanja [A Book About Dostoevsky: The Disease of Excessive Knowledge] (на језику: српски). Dereta. ISBN 978-8673469249. ^[8]
— (2012). Nevidljivo zbivanje : pravoslavna duhovnost u prozi Grigorija Bozovica [The Invisible Event: Orthodox Spirituality in Grigorij Bozovic's Prose] (на језику: српски). Institut Za Srpsku Kulturu. ISBN 978-8689025057.
— (2011). Price o Narcisu zlostavljacu : zlostavljanje i knjizevnost [Stories of Narcissus the Abuser: Abuse and Literature] (на језику: српски). Sluzbeni glasnik. ISBN 978-8651908012. ^[9]
— (2009). POTRAGA KOJA JESAM - O prozi Vladana Dobrivojevica [THE SEARCH I AM - About Vladan Dobrivojevic's prose] (на језику: српски). Draslar. ASIN B009NF4NQK.
— (2007). Dazd od zivoga ugljevlja : citanje s Bibliom u ruci: proza Danila Kisa i Mirka Kovaca [A Rain of Coal: A Reading with the Bible in Hand: Prose by Danilo Kis and Mirko Kovac] (на језику: српски). Draslar. ISBN 978-8676140749.
— (2006). Antropopeja : biblijski podtekst u Pekicevoj prozi [Antropopeja: Biblical Subtext in Pekić's Prose] (на језику: српски). Draslar. ISBN 978-8676140480.
— (2005). Unutrasnja strana postmodernizma (Pavic) [The Inner Side of Postmodernism (Pavic)] (на језику: српски). Raška Škola. ASIN B009D3YC1S. ^[10]
— (2001). Antički mit u prozi Borislava Pekića [Ancient Myth in the Prose of Borislav Pekić] (на језику: српски). Literary Word.

Одабрани чланци

Фантом постмодернизма, 2004.
Изгледа, дакле – није, 2005.
Религиозност Едуарда Сама, 2005.
Аутентична религиозност или јерес? (Хазарски речник), 2006.
Драмска слика проблема виктимизације, 2006.
Феномен чуда у роману Опсада цркве Светог Спаса Горана Петровића, 2007.
Изабрана проза – Драга Гавриловић, аутор предговора Јасмина Ахметагић, 2007.
Проблематичан идентитет приповедача у роману Вјечник Неџада Ибришимовића, 2007.
Врлинска бића Драге Гавриловић, 2007.
Стање порицања: иронија и меморија (суочавање с кривицом Конрада Рутковског), 2009.
Је ли било кнежеве вечере?, 2009.
Приватно и јавно у Селимовићевим романима Дервиш и смрт и Тврђава, 2010.
Еволуција романескног жанра, 2010.
Пројективна идентификација Мустафе Маџара, 2011.
Птице од заборава, птице ускрснућа и друге артифицијелне птице у поезији Бранка Миљковића, 2011.
Костићев Пера Сегединац и Горски вијенац, 2011.
Архетипски мотиви Скендера Куленовића, 2011.
Петронијев Сатирикон и Киклоп Ранка Маринковића: менипска сатира и постмодерни роман, 2011.
Да ли је Августин починио грех против љубави? (Исповести в. с. Вита Бревис), 2012.
Златно руно у светлу дубинске психологије, 2012.
Баналност зла у причи „Бифе ’Титаник’” Иве Андрића, 2012.
Човјек, Босна и свијет у умјетничким видицима Абдулаха Сидрана / Емпатија у поезији Абдулаха Сидрана, 2012.
Писати роман је као градити кућу, 2012.
Слепило Хосеа Сарамага - тумачење параболе: говор о вредностима, 2012.
Григорије Божовић и Иво Андрић: Нахијска прокуда и Пут Алије Ђерзелеза, 2012.
Страст за немогућим владике Данила: Нека буде што бити не може, 2012.
У трагању за изгубљеним руном: концепција времена у Златном руну, 2013.

Референце уреди

^ ^а ^б (интервју). Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ);
^ „Dr. Jasmina Ahmetagić, Senior Research Associate”. Institut za srpsku kulturu - Pristina / Leposavic. 2020. Архивирано из оригинала 14. 05. 2021. г. Приступљено 5. 12. 2020.
^ Stankovic, Radmila (6. 12. 2012). „Jasmina Ahmetagić: Pedofil može da napiše roman, nacionalista odmah dobije preko nosa” [Jasmina Ahmetagić: A pedophile can write a novel, he immediately gets a nationalist over his nose]. Nova srpska politička misao (на језику: српски). Приступљено 5. 12. 2020.
^ Odalovic, Natasa B. (18. 6. 2016). „Banalnost je teška duševna bolest” [Banality is a severe mental illness]. Danas (на језику: српски). Приступљено 5. 12. 2020.
^ Obradović, Dragana (2016). „War, Postmodernism, and Literary Immanence”. Writing the Yugoslav Wars. University of Toronto Press. стр. 20–36. ISBN 9781442629547. JSTOR 10.3138/j.ctt1whm98w.5.
^ Nemanjić, Miloš (13. 9. 2006). Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća. IFDT. ISBN 9788682417149 — преко Google Books.
^ „Pripadnost klanu se prepoznaje” [Clan affiliation is recognized]. Radio Slobodna Evropa (на језику: српски). 28. 10. 2005. Приступљено 5. 12. 2020.
^ Radulović, Željka (јун 2014). „Od ljudi i stresa bežim u rad” [I run away from people and stress to work]. Bilje i Zdravlje (на језику: српски). бр. 264. NIP Kompanija. Приступљено 5. 12. 2020.
^ Dakić, Goran (12. 4. 2019). „Jasmina Ahmetagić za SC: Srpske kulture na tzv. Kosovu nema” [Jasmina Ahmetagić for SC: Serbian cultures on the so-called. Kosovo does not]. Srpska Cafe (на језику: српски). Приступљено 5. 12. 2020.
^ „PROF. DR JASMINA AHMETAGIĆ: „IZDAJE SE PREBOLE, ALI SE SAMOIZDAJE UGLAVNOM NE PREŽIVLJAVAJU"” [Prof. Dr. Jasmina Ahmetagić: "Betrayal Is Overcome, But Self-Betrayal Generally Does Not Survive"]. Tvoj Magazin (на језику: српски). новембар 2020. Приступљено 5. 12. 2020.

Литература уреди

Obradović, Dragana (2016). „War, Postmodernism, and Literary Immanence”. Writing the Yugoslav Wars. University of Toronto Press. стр. 20–36. ISBN 9781442629547. JSTOR 10.3138/j.ctt1whm98w.5.

Спољашње везе уреди

[Radio-1] а ^б (интервју). Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ);

[2] „Dr. Jasmina Ahmetagić, Senior Research Associate”. Institut za srpsku kulturu - Pristina / Leposavic. 2020. Архивирано из оригинала 14. 05. 2021. г. Приступљено 5. 12. 2020.

[3] Stankovic, Radmila (6. 12. 2012). „Jasmina Ahmetagić: Pedofil može da napiše roman, nacionalista odmah dobije preko nosa” [Jasmina Ahmetagić: A pedophile can write a novel, he immediately gets a nationalist over his nose]. Nova srpska politička misao (на језику: српски). Приступљено 5. 12. 2020.

[4] Odalovic, Natasa B. (18. 6. 2016). „Banalnost je teška duševna bolest” [Banality is a severe mental illness]. Danas (на језику: српски). Приступљено 5. 12. 2020.

[5] Obradović, Dragana (2016). „War, Postmodernism, and Literary Immanence”. Writing the Yugoslav Wars. University of Toronto Press. стр. 20–36. ISBN 9781442629547. JSTOR 10.3138/j.ctt1whm98w.5.

[6] Nemanjić, Miloš (13. 9. 2006). Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća. IFDT. ISBN 9788682417149 — преко Google Books.

[7] „Pripadnost klanu se prepoznaje” [Clan affiliation is recognized]. Radio Slobodna Evropa (на језику: српски). 28. 10. 2005. Приступљено 5. 12. 2020.

[8] Radulović, Željka (јун 2014). „Od ljudi i stresa bežim u rad” [I run away from people and stress to work]. Bilje i Zdravlje (на језику: српски). бр. 264. NIP Kompanija. Приступљено 5. 12. 2020.

[9] Dakić, Goran (12. 4. 2019). „Jasmina Ahmetagić za SC: Srpske kulture na tzv. Kosovu nema” [Jasmina Ahmetagić for SC: Serbian cultures on the so-called. Kosovo does not]. Srpska Cafe (на језику: српски). Приступљено 5. 12. 2020.

[10] „PROF. DR JASMINA AHMETAGIĆ: „IZDAJE SE PREBOLE, ALI SE SAMOIZDAJE UGLAVNOM NE PREŽIVLJAVAJU"” [Prof. Dr. Jasmina Ahmetagić: "Betrayal Is Overcome, But Self-Betrayal Generally Does Not Survive"]. Tvoj Magazin (на језику: српски). новембар 2020. Приступљено 5. 12. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

Јасмина Ахметагић
Лични подаци
Датум рођења	(1970-00-00)1970.
Место рођења	Београд, СФРЈ