Заовинско језеро

Заовинско језеро
Заовинско језеро
	Језеро Заовине поглед са бране
Координате	43° 52′ 33″ С; 19° 24′ 05″ И / 43.87579° С; 19.40133° И 43° 52′ 33″ С; 19° 24′ 05″ И / 43.87579° С; 19.40133° И
Тип	Вештачко језеро
Притоке	Коњска река, Бели Рзав
Отоке	Бели Рзав
Земље басена	Србија
Макс. дужина	4.1 km
Површина	4.30 km2
Макс. дубина	110 m
Над. висина	881.5 m
	Заовинско језеро
Водена површина на Викимедијиној остави

Заовинско језеро се налази на планини Тари код места Заовине и по свом настанку је вештачко. Настало је у периоду од 1975. до 1983. године, када је ток Белог Рзава преграђен бранама код врха Кик (958 m нмв). При највишем водостају, површина језера се налази на надморској висини од 881,5 m. Највећа дубина је око 110 m.

Језеро допуњавају два потока Коњска река и Бели Рзав.

Карактеристике

Језеро је акумулација реверзибилне хидроелектране Бајина Башта у Перућцу са којом је повезано вертикалним цевоводом. У случају ниског водостаја реке Дрине језеро се празни и покреће турбине хидроелектране док у случају вишка воде и поплавних таласа вода се пумпа вертикално у Заовинско језеро. Због тога ниво језера доста осцилује. Постоје и четири мања језера из којих се вода системом спојених судова може претакати у велико језеро. Једно од тих језера је и језеро Спајић које се налази са друге стране бране.^[1]

Вода је веома чиста те уз малу прераду у постројењима за прераду воде користи се за пиће.

Језеро се користи и за узгој пастрмки.

Лети има купача на неуређеним плажама. Језеро је погодно за роњење.^[2]

У близини насуте бране је и место где је Јосиф Панчић открио Панчићеву оморику, као и средњовековно утврђење Град.

Флора Заовина

На Заовинама је забележено око 50% флоре целе планине Таре, односно око 15% флоре Србије. На овом подручју до сада је утврђено присуство око 600 биљних врста.

од укупног броја забележених врста, 55 биљних врста се налази на прелиминарној Црвеној листи флоре Србије.
међу 330 међународно значајних биљака које живе у Србији, 25 врста се могу наћи на подручју Заовина;
на простору Заовина налази се 15 биљних врста које су заштићене као природне реткости као нпр. рунолист, а ту се налазе и субендемити Николићева кандилка, Панчићева пољска млечика, и представници фамилије Орцхидацеае који су предложени да буду уврштени на листу Уредбе о заштити природних реткости;

Галерија

Језеро Заовине, насута брана
Поглед са Секулић Вода
Табла са текстом
Део код језера где је пронађена Панчићева оморика
Језеро Заовине, при малом водостају
Заовинско језеро
Заовинско језеро
Бодљикаво дрво поред језера

Види још

Референце

^ Тара - Заовине
^ „РТС :: Занимљивости :: Села под водом, потопљена црква – шта све можете да истражите када роните у Србији”. rts.rs. Приступљено 2024-07-29.

Литература

Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

[1] Тара - Заовине

[2] „РТС :: Занимљивости :: Села под водом, потопљена црква – шта све можете да истражите када роните у Србији”. rts.rs. Приступљено 2024-07-29.

[1]

[2]